Бранич

СУДСКА ПРАКСА

кључка Трговачког суда у Београду, већ да је надлежан Београдски апелациони суд као призивни-рекурсни суд, са разлога: До ступања на снагу Уводног закона за закон о Судском поступку у грађанским парницама пресуде берзанских судова биле су извршне по § 7 зак. о берзама. Тек чл. 5 тач. 2 Уводног закона измењен је и допуњен је овај пропис у толико: што се пресуда берзанског суда може побијати жалбом због ништавости у случајевима, који су у истом члану наведени, а по тач. 3 истог члана може се побијати и тужбом као без учинка. Ова жалба може се поднети трговачком, односно окружном суду, у чијем подручју берзански нзбрани суд има седиште, и то у року од 15 дана од кад је пресуда берзанског суда достављена. Трговачки суд, расматрајући по оваквој жалби о ништавости пресуде берзанског суда не делује као рекурсни суд, у другом степену, по § 620 зак. о грађ. парн. пост., већ као редован суд првог степена. Ово с тога што по § 3 зак. о грађ. парн. пост. само по правним лековима противу одлукп среских судова у вршењу трговачке власти надлежан је трговачки суд да одлучује у другом степену. Берзански суд није редован суд већ специјалан установљен законом о берзама као избрани суд за суђење берзанских спорова. Он ни Уводним законом, ни законом о грађ парн. пост. није признат као редован срески суд, нити је изравнат са истим у погледу поступања и надлежности. Напротив чл. 5 Уводног закона не само што је одређена надлежност трговачког суда, да по жалби одлучује о ништавости пресуде берзанског суда, него је прописан и нарочити поступак трговачког суда (саслушање странака, претседника и записничара берзанског суда). Према томе трговачки суд по овим правним стварима није везан за поступак по прописима зак. о грађ. парн. поступку за рекурсни суд. Жалба због ништавости пресуде берзанског суда не може се сматрати као рекурс ни стога, што је установљена и тако названа самим Уводним законом за закон о грађ парн. поступку, који је установио само рекурс као правни лекпротиву закључака суда, а не жалбу. Стога се жалба из чл. 5 Уводног закона за ништавост пресуде берзанског суда има сматрити не као рекурс већ као особено допуштено правно срество, да странке могу истим успети, да се неправедна и неправилна пресуда берзанског суда може огласити ништавнол. Такав њен специјалви карактер потврђује се и чињеницом, што закон о грађ. парн. поступку и не допушта рекурс за ништавост пресуда избраних судова, које су сличне са пресудама берзанских судова, већ допушта само тужбу за поништај пресЈ 'де избраног суда — § 691 истог закона, — по којој суд, коме је таква тужба поднета, као суд првог степена, извиђа тужбено тражење и расправља га као у свакој другој парници. Оваква тужба, као што је напред речено, по тач. 3 чл. 5 Уводног закона допуштена је и противу пресуде берзанског суда али само у тамо наведеним случајевима, по којој такође трговачки суд поступа у првом степену као у свакој парници. Са ових разлога трговачки суд по поднетој му жалби из чл. 5 Уводног закона извиђа и расправља о нападнутој ништавости пресуде берзанског суда као првостепени редован суд, а не као рекурсни, па стога и рекурс на закључак његов надлежан је да узме у поступак и расправи другостепени, први виши суд као рекурсни суд за трговачки суд, а то је Апелациони суд по § 4 зак. о грађ. парн. пост., а Касациони суд тек у трећем степену расматра закључак Апелапионог суда. Због свега наведеног не стоје разлози Београдског Апелационог суда, да је Касациони суд надлежан да по рекурсу тужене стране расматра закључак Трговачког суда у Београду од 25. јуна 1934. год. Пл. 29/2/34, па зато се Касапиони суд на основу речених §§ 565, тач. 1, 568 става 1 у вези § 607 зак. о грађ. парн. пост. оглашава ненадлежним и шаље ствар Београдском Апелационом суду као надлежном на расматрање. Саопштио: Јован Д. Смиљанић секретар Касац. суда.