Бранич

УСЛОВНА ОСУДА И ВОЈНО КРИВИЧНО ЗАКОНОДАВСТВО 111

,зне лишења слободе одлажу до свршет.ка рата, а од осуђениковог држања за то време зависи да ли ће се казна опростити односво ублажити. 2.) Д а је код војних лица гаедо^вољна доказн а в р е д н о с т1 у с п е ш н о издржааог в р е м е н а к у шњ е. „С обзиром на уређење војске која у многоме отежава својим члановима вршење кривичиих дела, ни примени условне осуде нема у олште места за војне кривице, пошто протеком времена одлагања извршња казне не би при таквим одаодаостима давало доказа да је се војно лице својевољно уздржало за то време од извршења ноиог кривичног дела". Овај разлог као и следећи навео је писац пројекта и комеш-атор нашег војног закоимка ЈБ. Дабић. 4 ) — Разлог у основи није тачан. Он би још некако могао да важи за лица која су у грађанству осуђена условио па им време кушње тече док се налазе у војсци. Ту би се збиља могло рећи ,да ое из успешно истеклог времена кушње не може извући нмкакав .закључаи 01 поправци кривца. Он ново дело није учинмо' просто зато што је дошао у једну сасвим иову ситуацију где му је вршење кривичних дела и мимо његове воље отежано. То би био разлог да се тражи, да оно време које лице ван воЈске условно осуђено проведе затим у војсци, не иде у време кушње већ да се његов ток прекине до изласка из војскс . Код лица које је у војсци добило условну осуду и у војсци пробу издржало овај приговор неможе да важи. Војно лице је живело под истмм околностима када је извршило кривично дело, специјалпа војничка стега није могла да га спречи да ово дело изврши, па је зато нелогичво: рећи после успешно издржане пробе, да се то није он сам уздржао него да га је војничка стега у извршењу спречила. Да та стега нешто значи она би га спречила и да учини прво' дело за које је условио осуђен. — Осим тога овај разлог чак и да стоји неби могао бити пресудан у одлучивању треба ли у. осуду увестм у војно законодавство. Он би могао имати уггмцаја само у голико што би због ових специјалних околно1сти време кушње било нешто дуже у војсци него иначе. 3.) Д а е у војне власти у лемогућности да прате живот и крехање условио 01 с у ђ е н о г војног лица за време кушње, јер је рок трајања војне службе по правилу привремен. — Ни овај навод ме стоји јер не постоји ни један разлог да баш војне власпгм воде рачуаа о> овоме. Ваља напоменути да се после потврдног решења, питања: треб!а| ли условну осуду унети у војно кривично! законодаветво!, вазда појављивало једно питање: Треб а л и је дозволити у томе закоиодавству и за доба рата. Тако, француски законодавац дао* је прво војким судовима да. изричу условну осуду за време мира 1904. г. а у доба рата тек 1916. г. Приликом увођења условне осуде и у војне судове и за време рата опозиција је била огромна. Опо што се ту чуло, може да послужи као аргументација у опште протмв условне осуде у доба| рата, и своди се на ова тврђења:

*) Љ. Дабић: Коменхар Војног Кр. Законика стр. §.