Бранич

О ГРАЂАНСКОЈ ДЕЛИКТНОЈ ОДГОВОРНОСТИ и.т.д.

117

у конкретном случају (1а гезегуе с!е 1а ргеиуе сопкаке). Дакле, пракса није ништа променула у ооновном принципу да нема одговориости без кривице. Он(а је само продужила листу претпоставака одговорнО :с1ти. У члану 1384, и следећа, два члана, фигурирају само Јнајпре, претпоставка орговорности за дело другога (сЗи ГаИ с1'аи1;ги1); затим, за штету причињену животињама (с1и 1'а11 с!е« апјшаих) и, најзад, зграда (<1и ГаИ (Зез ћаИшеп^б). Јуриспруденција је додала један нов случа}, претпоставку кривице за ствари (<1и ШГ с!еб сћобеб). Ова нова, четврта. претноставка олакшала је тужбу жртве несрећног случаја исто онолико колико и идеја риска. После овота кратјмога увода, несумњиво непотпунага, , јер наша ни намера Нити задатак и није била да излажемо ствари мање више познате, које чине наш увод, у неку руку, чак излишним, ми ћемо изложити француску јуриспруденцију у периоду од пресуде са вршалицом 4 ) до Бесијерове преауде 5 ). Ми ћемо то учинити према следећем плану: најпре ћемо говорити о условима одговорности за ствари, у овом периоду; потом, о питању доказа у овом периоду; затим, о једном интересантном питању које не улази, право говорећи, ни у пи !Тање доказа ни у питање услов^а 1 , а које смо ипак могли испитивати са условима; напослетку, додаћема кратак закључак. I. Услови одговорности за ствари. 1) Расмотримо најпрее к о ј,а је лично,ст одгаворна? — То је ;уве,к 01н а која има ствар на чувању. Пресуде, у нашем периоду, нису ни најмање сумњиве у овом погледу. Доста ће бити да овде помевемо пресуду кој|а се односи на пожар у бордовској жељезничкој станици, познате под именом п р есуда о смоли (Гагге! с1е гезЈпе). Примајући као несумњиву одговорност чувара, корисно је имати јасан појам о њему. „Имати стЈвар н|а чувању то је имати владање над њом и бити обавезан да се стара за њу, како би је спречио да шкоди", читамо у Бесоновој докТорској тези 6 ). Чувар није онај који фактички чува ствар, већ онај који треба да је чува, који има обавезу да је чува. Не води се рачуна о чувару с1е Јас^о већ о чувару <3е јиге. Води се рачуна само о правном чувању ствари. Дакле, када је реч о, чувању из члана 1384 мисли ее иа правно чување (ипе ^агбе јипсИ^ие), чјувању које се не односи на факат већ на право. Најчешће је баш сомственик истовремено и чувар, али се чување не поклапа увек са својимом. Ово је било утврђено већ у вршаличкој афери, у којојј се каже: „Кака ее жалилац, због свог јединог својства сопственика ствари може ослободити одговорности за штету пожаром произведену, једино под условом да докаже да вршалица ниј!е била у његовом чувању, нити у чувању њему потчињених

*) В. 1,'аггН ВаНеизе, Сав&. Ке^и. 25 марта 1908, у збирци: ЗГгеу за 1910. први део, стр. 19. 5 ) В. Иатге1 ВеззГегез, у збирци 81геу, за 1924 год. први део, стр. 321. 6 ) В. Вебзоп: 1 ^а поИоп Је §аг(1е с1апз 1а гезропзаћЈШб <3и ЈаИ сЈез сћозез.. 1927. стр. 13.