Бранич

218

,Б Р А Н И Ч"

зима практично в е ћ и н а улогу целине. Ако је већина безобзирна у о1стварењу своје воље и својих инггереса, онда се развија један насиднички режим према мањини. У малико је парламенат непосредни експонент бирача, ступа на место демократског парламентарии апсолутизам. Тако води одступање о)д поделе власти, која је настала у свесном супротстављању према апсолутизму, нсвој форми апсолутизма. Увек се дакле долази до искуства да се један политички принцип, изводећи га1 до крајњих граница, преобраћа у оно што му је противно. Животни осећај, који струји у носиоцима модерне демократије, није више оеећај једие себи самој остављене слободне личности, која у сигурном животном погаожају захтева што је могуће веће ограничење државног мешања и стога у опште државне делатности; која захтева само заштиту свога положаја. Истина и у модерној демкжратији сматра се појединац још безгусловно као личност, као субјект права, и одбија владу туђе воље над собом. Али пошто' му често недостаје обезбеђени положај, то се онда жели не само! државна заштита него и позитивно државно потпомагање. Стога се и захтева што је могуће већи утицај на државно заководавство и то утицај групе, којој се припада. Појединац осећа да је његов живот зависан од друштва, да ,|е социјално ицдициран. Он се потчињава владавинм друштва!, али само ако му се и зато што му се та владавива, као владавина у којОј и он учествује, појављује као сопствена владавина. При томе постоји јак амисао за подједнак положај, за једнако право свију других. Сходно томе демократија се схвата као сошијална д е м о к р а т и ј а. Овде леже полазне тачке и психолошки корен за с о ц ијалну демократију, како се она развила у средњој и западној Европи. Наглашавање једнакости истиче у први ред односе људи истога животнога положаја. Тако постаје класна с в е с т ко|о:м социјалистички агитатори иетрајно пуне уши радника. Ова класна свест везује једномишљеннке и преко државних граница те настаје интернационализам. IV. Систем млађега либерализма разликује се од система старијег либерализма потлаћито! о|дступањем од теоријске конструкције и узимањем у обзир практичних потреба. При томе се слаби индивидуалистичка компонента нарочито у погледу личне слобо!де, а појачава се једнакост у демократсмом смислу. На место спровођења принципа често ступа компромис. * Одступање од старијег либерализма почива делимично' на еазнању да огравичење државних задатака на заштиту безбедноКУгв и права води занемаривању многих интереса заједнице. Из тога сазнања поггиче проширење државне делатности на културМом и привре1Д(Н1о -социјалво !М1 пољу. Тако држава узима у руке јавну наставу, државне школе до1лазе на место јавних конфесионалних школа. У религиозном животу