Бранич

224

.БРАНИЧ'

тиме што су се стекле чињенице за чије постојање закон везује дирвмтмо рађање неког субјективиог јавног права. 1 ) Т01 су, на пример, извесна статусна права. Тако, Замон 10» општииама у § 16 прописује да су „државни службеници и јавни с!а|моуправни службеници, као и свештеници, по1 закоиу чланови општине уМо(|о|ј| је њихо1во стално службено .седиште". Истоветва је одредба § 12 Закона о градским општинама. За задобијање чланства у општини где службују, није овим лицима потребан, никакав нарочити акт. Самим тим што су гто.стали јавни службеници у једној општини, то је чињеница за коју закон везује чланство у овим случајевима, они ау постали чланови дотичне општине ех 1е§е. То важи и за оие стаиовнике општина који су у једној ојпштини били настањени 10 година без прекида и уживају ч^асИа права; они су „по закону" стекли чланство те општине (§ 17 3. О. и § 13 3. Г. О.). Негативна права такође настају дирекгно из закона; оНа могу бити само вређана, али не и створена управним актима. За стварање одн. уживање већег дела субјективних јавних права потребна је једна специјална акција: акт власти, избор и т. сл. Код П01ЛИТИЧКИХ права, нарочито, потребан је овакав креациоии акт да би се од пасивве квалификације, КОја још ни|е никакво праЕо, стекла активна квалификација преко к|оје се добива субјективно! јавно право!. Кандидат за народнсг посланика 1 (лице са пасивним бирачким „правом") треба да буде изабрато па да би добило право! на члавство! у'Скупштини. Избор је интермедијарни креациоии :а|кт. Избор или именовање је потребно и за члана Сената; избор или „одређивање" („нарочитим актојм" о|дн. тестаментом) за намеанике Краљеве; избор или поаебнјси „одређење" за Краља уколИКО: нема престоловаследника итЈдј . За јавног службеника потребан је акт по1Стављења, понекад условљен изборо(м (за лемаре, за наставнике универзитета), понекад претходном конзултацијсм неког тела (за судије виших судова|).

Ј ) Има и још изразитијих случајева непосредности, кад закон чак поименце означи лице коме жели да пружи одређено субјективно право. Такав пример имамо у чл. 36 Устава, у коме је тадашњи владалац погшпаит био означен (Он је, истина, владао, пре Устава, али је Устав дао формално нову основу Његове владавине, потирући све раније основе: Закон о краљевској власти и врховној државној управи, а преко њега Видовдански Устав и т. д.). Но и обичним законом се стварају тако строго индивидуалне правне ситуације. Такав закон назива се иривилегија у најужем смислу речи или индивидуална иривилегија. Под привилегијом се иначе разуме свака посебна норма која одступа од општих прописа и регулише нарочито правни положај појединца или поједине ствари (или више н>их али не све истоврсне случајеве). Латинска реч рпуПе§Јит компонована је од речи рпупз и речи 1ех; рпуцз значи: сваки за себе, поједини, а 1ех закон. Српски се каже још и иовласшица, ма да иначе та реч означује још многе друге ствари (концесију, овлаштење и т. сл.). Напослетку се овакви акти зову још и индивидуални закони, за разлику од специјалних закона који важе за читаву групу лица. Најчешћи случајеви ових, иначе ретких, аката јесу: Закон о изванредном признању службе X. У., Закон о изузетном примању у држављанство Н. Н. и т. д. У новије време се овакви акти доносе у виду решења Министарског савета или резолуције једнога Дома Народног претставништа (чак и једног одбора Дома), па се ти акти доцније озакоњују („примају на знање и одобравају*) финансиским законом. Пракса свакако неправилна, јер садржај закона онда обично није познат.