Бранич

ПОГРЕШНЕ ОДЛУКЕ О ПАРНИЧНИМ ТРОШКОВИМА итд. 233,

адвклдггу н)а оенову поменутог „Правилиика". Ови судови обично досуђују три до четири пута мање од износа. означеног у Правилнику, а разлику је дужна да плати /Отранма, иако је у спору победила. Могли бисмо: наз1н1ачити безбро1ј одлука о трошковима, где су досуђени и мањи трошкови и где су| према томе спранке дужне да сносе скоро целокунне парничне трошЈкове, иако! су победиле и нису ничим скривиле што су биле увучене у један) неоонован спор. Стога ова ничим оправдана и незаконига пракса овдашњих судова има таЈксиђер за последицу да се покрећу спорови К0|ји су стварнО' и правно неосновани, и да се изјављују призиви, рекурси и ревизије, иако су ови правни лекови ието тако неосковави. Несавестан парничар зна наиме да ризикује само пар сто динара трошкова и да неће с обзиром на важећу праксу сносити никаквих других последица ако не победи, односно да може некажњено одуговлачити опор и оптерећивати судове. Судије нв друтој страни штите не!сразмерно ниским одмеравањем трошкова нечасне дужнике и наносе огромне штете онима који у спору оановано штите своје правне интересе^ Још је тежа сТвар кад виши судови за велику дангубу и савестап труд, за научно разрађене правне лекове, за припремање и заступање код тешких призивних расправа досуђују на име призивиих трошкова свега двесто до тристо динара^, иако је вредност спор|ног предмета од. преко пола милиона! Таквим се поступком унижава свака правна делатност, огорчавају се страНке;, вређа се правни осећај и ствара се без потребе зла крв и неповерење, Јер! онај који спор добије сем осталог — принуђен је противВо јасНим законским пронисима да претрпи знатну штету и да плагги оне трошкове, које му суДсКе власти без икаквог разлога и без икаквог критерија нису досудиле, а које је он по1 „Правилнику" дужан да плати. Нови једигаствени „Правилник" о наградама адвоката требао је да ступи »а снагу с новим Грпп.; требао је даље да с|тупи на снагу 1 новембра 1934 г. Али решење овог важног питања ни после толико: времена још није уследило. Шта да се дакле ради у циљу да се сврши са садашњим погрешним 1 одлукама о трошковима? Према горе изложеном требала би свака) странка: која је у грађанском спору победила, а којој је суд на име адвокатских трошЈкова досудио мањи износ од онога предвиђеног у сада важећем Правилмику, да се пре свега жали вишем суду. Ако виши суд не удовољи таквом рекурсу, оада ваља, — за разлику између износа судом одмерених трошшова и оних трошКова које странк« мора да плати своме адвокату на основу поменутот Правилника,. — поДићи тужбу против државе а на осћову чл. 25 Закона 01 судијам!а редовних судова од 8 јануара 1929 г. (Сл. Новине 8 I 1929 г. бр. 7) ради повреде прописа §-а 143 грпп. На тај начин обешТетиле би се странке којима судови при вршењу службене дужности наносе штету одмеравањем тро1шк!ова иапод износа озн1ачених у Правилнику; разтеретили би се судови од неодаованих спорова и правних лекова, јер свако би добро промислио пре него што би поднео неку неосновану тужбу или неошовани правни лек; појачало би се поверење у судове и по-