Бранич

238

.БРАНИЧ'

Др. Борислав Т. Благојевић, асистент Университета — Београд ОСНОВ ПРАВА НАСЛБЂА (Свршетах.) Ако упсредимо добре и рђаве стране институције на)слеђа. нарочито онакве какве пастоје у данашњем. буржуаском друштву., а посебно у земљама са ја1ко развијеним капиталом (новчаним или рентним), оцена не би иапала миаго повољна, можда чак поража;вајућа1, за устамову наслеђа. Отуда су се, у таму деветнаесгога века, имајући у виду рђаве стране на1с'леђа, које ниоу| ни малобројне ни безначајне, све школе социјалних тенденција изјашњавале против наслеђа, тражећи његовО' укидање. Ипак, поставља се питање да ли су рђаве стране наслеђа такве, да неминовно, намећу укидање ове институције, т. ј. увиштење како њених рђавих тако и добрих страна, или је пак могуће и чак, потребно сачувати сву ииституцију, задржавзјући њене добре стране и одатрањујући рђаве. И то се питање поставило! како: у земљама буржуаског уређења тако и у земљама са колективисЈтичким уређењем, Совјетшој Русији. Одговори су били различити, чак и њихово остварење, но ми мислимо да Је друго гледиште тачније: по1требно је задржати ин)с(т'итуцију наслеђа, задржавајући само њене добре стране и отклањајући рђаве, т. ј. регулисати је тако да она одговара интересима друштвене заједнице:. Инситуција наслеђа је један од израза у којима се манифестује друштвени живо1т, а несумњиво је да се он манифестује у облику везе која постоји између с!е сишз-а и његових потомака а каткада и дру|гих сродника, и то! било у облику старања које једна генерација, и поред проширења акције у овом погледу од стране државе и осталих ]авних организација, показује у одгоју и васпитању друге генерације, било у облику заједничкот интереса генерација у погледу извеаних предмета. А та манифестација друштвеиог живота постоји и постојаће, вероватно, и у будуће, и то! у свима облицима друштвеног уређења, равуме се са различитим обимом дејства: у буржуаском друштву она ће бити ширег обима због .јаче развијених е-гоистичких тежња (појединца или породице, која .је. према друштву као целини, егоистичка јединка) и интересне базе на којима се овај одвос заснива; у колективистичком друштву она ће бити ужег обима због слабијих егоистичких осећања! (породица је права ћелија друштва јер је заснована на сасвим другој ојснови него друштво ка-о такво: породица је заснована на узајамН01Ј љубави између чланова који, опет, обухватају само брачне другове и њихово потомство и каткада родитеље брачних другова, а држава је израз економског статуса; она је, у оном облику каква буде тада постојала и под именом који буде тада имала, технички регулатор чињеница) и нестанка или ослабљења материјалних интереса у овој обла:сти. Ииститунпјл наслеђа, као одблесак животних односа, намеће се као потребна. А каКО', по' нашем мишљењу, свака правна институција није ништа друго до израз животних одноаа, па према томе и чињеница јер животни односи нису ништа друго него! различите комбинације чињеница.