Бранич

240

»БРАНИЧ*

једнога лица. Та је заједница била у први мах племе, али се дацније ограничила на породицу. Смрћу једнога лица њег-ова је имови:на, у колико* ју је он имао као асобену, прелазила у сво^ину целе породице. То је био оисггем кији је пастојао! у Србији пре доношења грађанског закоиика, у погледу наслеђа у задругама, а по)стојање: овога система дожазано је у целјом. овету. 27 ) Индивидуалистичко схватање почетком деветнаестога века даело је у овом погледу корениту промену, 1С1тавл >ајући на прво место појединца. Прелаз имовине једнога лица после његове смрти, заснива се ш његовој вољи, јер је она свемоћна као! што! је и појединац свемоћан. Отуда ае интестатско наслеђе ематра к:ао1 претпостављеки па чак и као прећутни тестаменагг с1е си1из-а. Разуме Се да се ни у овом периоду времена асећање породичне заједнице није изгубило!, мада је у великој мери било Смањена и тако 1 смањено је служило, у осталом најсигурније, каа мерила за одређивање претпостављене воље умрлота без тестамента, т. ј. за одређивање лица која треба да буду позвана на наслеђе. Машинизација и иМдустријализација су унели у овом погледу нове измене. Појединац губи свој предоминантни значај, и друштво' долази на прво место. Отуда се и адређивање лица која ће бити позвата на наслеђе врши с обзиром на интерес друштва, не губећи из вида, разуме се, ни друга два интереса: иитерес породице и интерес по.јединца, који се нису сасвим изгубили, али који су добили ново значење и нов обим (они се неће патпуно изгубити ни у колективистичком друштву, сама ће бити заоновани, као што1 смо већ видели, на другој асвови). С обзиро>м на оваква различита схватања, различито је одређиван и круг лица која треба да буду поввата као наследници. Две оановне тенденције јавиле су се до сада, и обе су добиле израза и у позитивнам заканодавству. С једне стране долази тенденција неограниченог круга лица ,који могу бити позвати на наслеђе, и оиа се оанмва на идеји породице као реалне устанаве која има предоадинантан знача] над поједивцем. Ова је тенденција добила своју примену у немачком, англеском, швајцарсћом и руском царистинком законадавству. 28 ) С друге стране долази тенденција ограниченог круга лица ^каја могу бити позвата н;а наслеђе. То је, тенденција која ]е добила примене у свима другим правима сем горе поменутих. Међутим њен обим је врло равличит не само у р-азиим периодима времена, нега и у разним државама у исто време. Оа зависи ад друштве.пих однаса, и схватања, и показује општу тшденцију за смањењем овога круга. 29 ) ^ 7 ) В. Рг. Еп§е1б; Поп^те Ле 1а јатШе, с!е 1а ргоргШе ртее е1 Ае ГЕ1а(, Раг15, 1893. ^ 8 ) В МоИуе га с1еп Епћуиг/е етез ћигдегИске ОезеГгћисћ, ВегНп, 1889,1. V; ЕЗоиагс! Јепкз: 01§ез1е с1е с/гогз сМ1 ап^Шз, !. 1-П, Рапз, 1923, ^ећг: ЕИтетАз Ае агоИ сМ1 гиззе, 1. 1-Н, РагЈз. 1877; РгапсЈз Магипе: зиссеззГоп еп Н§пе со1Шега1е, Рапз, 1912. — Овај проблем, проблем ограничења или не круга сродника који могу бити позвани на наслеђе, изазвао је приликом доношења немаччког грађанског законика, велику дискусију. В. о овоме: ВагпћоЛ: 2иг НеЈогт Лез Егдгесћ18, ВегНп, 1894; Нј 1 п§: БГе Сгепхеп с1ез ЕгћгесМз, 2игјсћ, 1908, као и литературу наведену у чланку проф. г. Живојина Перића: ^е МуШазте <1апз 1е БгоИ (1е зиссезз1вп, у Реуие §еп6га1е с!и сЈгоИ, 1925, р. 40—44; 105—111. !3 ) Ми се не можемо овде упустити у излагање сваког појединог система законодавства. Ипак да укажемо на еволуцију овога схватања у нашем праву.