Бранич

318

„Б Р А Н И Ч"

„Кроз судске одлуке, пресуде и решења, утврђује се правни поредак потребаи за развитак сваке уређене друштвене заједнице. Зато оне треба да буду тако изречене да у себи носе правду и правицу да би биле поштоване и признаване. А судови који их изричу створиће код грађана поверење према себи и носиоцима судске власти као органима њеним. „Та вера у судове треба да је и непоколебљива. Вера је судовима нужан сок који их одржава и крепи да у своме тешком задатку истрају. Судови ће заслуживати поверење ако буду добро организовани, ако судије имају сталност и непокретност, ако су у изрицању правде независни и ако су материјално обезбеђени. „Знајући значај сталности у служби судство је на свима својим скуповима, конференцијама и скупштинама истрајно и са чистим уверењем подвлачило потребу поштовања тога принципа. Судство је увек објављивало овај принцип сталности у служби као нужан услов за просперитет правосудне струке уверено у оправданост истог не само себе ради већ ради Општег земаљског интереса, кредита земље, гласа који ће судови имати и поверења које ће се према судским одлукама изражавати, ради учвршћавања правнога поретка нужног за развијање народних сила за срећу и благостање нашег уЈедињеног народа. Ми немамо стално ти за сада, па отуда и брига и старање за исту. Наше тражење да се сталносг цени и уважава што се више може и да се дискреционарно право министрово што мање упражњава и само онде где интерес државе и само императивни интерес државе захтева, такође је оправдано када се посматра као услов за успех у правосуђу. „У судској струци од часа када смо постали зависни по вишем закону државне нужде, коју смо разумели, десиле су се појаве које заслужују општу пажњу. Поставља се начелно питање да ли су сва отпуштања, премештаји и пензионисања и постављења судија посве оправдана и да ли су последица неодољивог државног императива? Да ли је утврђена одговорност за све који су што претрпели? Да ли је било случајева да гве судије нису уживале потребну слобох.у као остали грађаии? Да ли сваки судија ужива потребан мир и спокој-тво без чега се не да замислити вршење деликатне еудијске дужности? Да ли је судија који суди у парници држави, фактору др-

жавном, политичком функционеру, и другИм. малим и великим друштвеним силама довољно заштићен?"' Говор г. Јанковића примљен је са великим одушевљењем од при утних, који су г. Јанкошћа бурно поздравили. За овим је секретар г. Др. Лука Крашна прочитао извештај о раду управе у прошлој Години. Нагласио је да постоје секције Удружења у свима седиштима апелационих судова са којима је управа била у контакту. Управа је сарађивала и са осталим правничким удружењима у земљи и иностранству. Специјална делегација узела је учешћа у раду Конгреса правника Словен:ких држава у Братислави. Преко својих чланова активно је сарађивала на зближењу јутословенско-бугарском преко југословенских и бугарских правника. У томе циљу Омогућила је срдачан пријем делегатима бугарских правника на тај начин што је преко својих делегата — судија манифестовала своју привржност овој идеји. Највећу пажњу управа је посветнла решавању сталешких питања. У томе циљу управа је доносила закључке ко;е је предавала г. Министру правде преко нарочитих делегацша, тражећи нарочито увођење судиске сталности и побољшање суди ког материјалног ноложаја. Поводом учесталог пензионисања и отпуштања судија, управа је оджала једну конференцију 4. марта, на којој је г. Душан Јанковић, апелациони судија, говорио о социјалној и државној важности судске власти и независности судија. Дуго је вођена дискусија. Како се није дошло до резултата, решено је да се и ово питање изнесе пред главну скупштину. Неколико етраница у извештају посвећено је питању оснивања Потпорног фонда. Све секције дале су своје мишљвње. Управа није, међутим, могла да доне е закључак, јер секције заузимзју различита становишта. Пред скупштином се поставља питање да ли ће тај фонд бити основан по секцијама, или као један централни фонд. У дискуији поводом извештаја управе, узели су учешћа судије г. г. Будимир Плакаловић, који је нарочито говорио о потреби да се судијама омогући осуствовање од суда за време судских ферија, Сшојан Јовановић, који је говорио о судиској сталностии Шаћир Коњхоџић, судије из Мостара, који је такође говорио о судиској сталности и материјалном обезбеђењу еудија.