Бранич

НОВО НАЦИЈОНАЛНО-СОЦИЈАЛИСТИЧКО ПРАВО ПОРАВНАЊА 337

У опћенитом дијелу образложења нацрта закона о судском поравнању изван стечаја, који је дне 7. VI. 1926. предложен парламенту, истакнуто је, да су послован надзор често злоупотребљавали дужници за то, да пригодом неповољне конјунктуре постигну мораториј; помоћу приједлога, који се кретао у опћенитим претпоставкама, могао је дужник исходити фактичну одгоду плаћања за један мјесец, па ако је унутар тога времена успио да лредобије већину вјеровника за преговоре гледе његовог пријед.лога за поравнање, могао је рачунати и с даљом одгодом плаћања. На тај начин успјело је више пута привредним предузећима, која су била основана на недовољној привредној подлози, да тешко оштете своје вјеровнике тиме, шго су свој неизбјеживи слом (за који би боље било да је прије настао) одгодили за мјесеце. Поред тога утјецала је према изјавама привредних кругова сама могућност постављања пословног надзора код прибављања кредита врло неповољно и на здрава привредна предузећа, која су била способна за егзистенцију. Ради тога сматрало се својевремено, да би било најзгодније кад би се посве укинуо послован надзор, али се то није могло остварити ради тадањих привредних потешкоћа и неповољнога привредног стања. Законодавац настојао је послужити се средњим путем, који вјеровницима омогућује издашније чување њихових права него дотад, али подједно пружа могућност да се одврати погибељ отворења стечаја против онога дужника, који је доспио у потешкоће, али привредно заслужује посебан обзир. Тај средњи пут претстављао је т. зв. превентивни акорд, који базира на спознаји, да у привредном животу показују вјеровници увијек разумијевање и сусретљивост према оном својем дужнику, који је додуше доспио у потешкоће, али чија личност и имовинско стање то оправдава. Ако се уза све то не може у конкретном догађају склопити поравнање или нагодба између таквог дужника и његових вјеровника, своди се то у правилу на околност, да га поједини вјеровници нагоне у стечај, и то из зле намјере, из егоистичких тежња или из неуважавања народно-привредних момената. Свладавање отпора таквих вјеровника (појединаца или мањине), који ометају склапање поравнања, одлучило се сломити у правној форми судске интервенције помоћу посебнога судског поступка поравнања изван стечаја. На тај начин намјеравало се помоћи дужнику да опет постане јача економска јединица, а вЈеровнике у скупности очувати од међусобног изигравања. Те идеје узакоњене су у поменутом закону од 5. VII. 1927. Према њемачком позитивном праву могло се за уклањање стечаја поред судског поступка за поравнање (нагодбу) на основи закона од 5. VII. 1927. (иђег сНе Уег§1еЈсћзогс1пипд) употријебити и т. зв. извансудско поравнање (нагодба). У случају сваке инсолвенције поставља се наиме најприје питање, да ли ће се у сврху уклањања отворења стечајаприступити судском или извансудском поравнању, јер оба та поступка нијесу згодна у свим догађајима. За избор најзгоднијег поступка у конкретном догађају мјеродавне су привредне претпоставке и њихови правни учинци. Особитост •судског поступка поравнања, која подједно претставља и његову