Бранич

ДОКАЗНА СНАГА КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ У ГРАЂ. СПОРУ

355

суда само у питању је ли кажњиво дело доказано и да ли га је извршило дотично лице. 11 ) Али јуриспруденција иде и даље, па налази, да је грађански суд везан за утврђење свих оних чињеница у кривичној пресуди, које остварују свако од појединачних обележија што су по закону потребна за појам дотичног деликта и за његово објективно и субјективно биће. 12 ) У истом реду идеја, да спречи контрадикторност између стварно утврђених чињеница у грађанском и кривичном поступку, а у осуђујућој пресуди, законодавац даје превагу кривичном суду само за питање постојања дела и кривичне одговорности учиниоца истог, па следствено, обавезује грађански суд, не само на диспозитив, већ и на разлоге осуђујуће пресуде у колико се она односи на утврђивање кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца истог. 13 ) Следствено томе, у грађанском спору „неће се

") Тако Др. Хуго Верк: ор. сИ. схр. 144. и 145.: „Када одлука о спорној ствари зависи од доказа и урачунљивости извесног кривичног дела, онда је суд везан за садржину правноснажне осуђујуће пресуде нашоземног казненог суда у колико се та пресуда односи на доказ и урачунљивост дотичног кривичног дела". — В. Др. Драгољуб Аранђеловић: ор. сИ. књ. II. стр. 51.: „У парницама где одлука о спорној ствари зависи од доказа и урачунљивости извесног кривичног дела, суд је везан за садржину правноснажне осуђујуће пресуде казненог суда, у колико се та пресуда односи на доказ и урачунљивост дотичног кривичног дела". — Др. Фрања Горшић: ор. сИ. књ. II. стр. 104.: „Претпоставке по § 364. гр. п. п. су: а) да је осуђујућа кривична пресуда правноснажна, б) да је у питању исто дело које је било и предметом кривичне пресуде, и в) да одлука о грађанском спору зависи од доказа и урачунљивости дотичног кривичног дела; у овом погледу није довољно што је постојање кривичног дела од макар каквог утицаја, већ је потребно да доношење пресуде у прејудиционом смислу зависи од правноснажне изреке да ли је извесно лице учинило неко кривично дело односно да ли постоји урачунљивост тог лица у погледу поменутог кривичног дела". — Верона-Зуља: ор. сН. стр. 464.: „Осуђујућом пресудом казненог суда утврђено је дакле обавезно и за грађански суд: 1) да је кривичио дјело доиста учињено, 2) да је осуђени учинилац дотичног кривичног дјела, 3) да се дотично дјело има урачунати у кривњу осуђеног. Напротив, ако је кривични суд осудио кривца само због кулпозног дјела, тиме није искључено да грађански судија не утврди опстојност зле намјере. Обратно, ако је казнени суд утврдио опстојност зле намјере, онда је тиме везан и грађански суд*. — Тако и Лаза Урошевић\ ор. сИ. стр. 363., а тако и Др. Агашоновиђ: ор. сИ. стр. 256. који наводи одлуку Стола седморице одељења Б. од 12. септембра 1922. год. у којој се каже, да цивилни судија није везан за целокупни садржај кривичне пресуде, већ само за онај део који се односи на питање да ли је доказано кривично дело и да ли га је дотично лице извршило. м ) Тако Др. Фрања Горшић: ор. сН. књ. II. стр. 104.: „Грађански је судија везан за утврђење свих оних чињеница које сачињавају поједине знакове (обележје) које закон у објективном и субјективном обзиру тражи за појам дотичног кривичног дела. (О. с. с. В. од 27. октобра 1925. год. Рв. 830/24, М.-Ш.-У1 21). — Др. Агатоновић: ор. сН. стр. 256.: „Грађански је судац везан за утврђења свих оних чињеница која остварују свако од појединих обиљежја, која су за појам дотичног кривичног дјела по закону потребна, за његово објективно и субјективно биће". (Одлука Стола седморице Б. од 27. октобра 1925. Рв. 830/24. — МС. 1925. — 21). — Верона Зуља: ор. сИ. стр. 463., иста одлука саопштена под 4.) као и код Др. Агатоновића, ор. сИ. стр. 256. 13 ) Тако Др. Хуго Верк: ор. сИ. стр. 145.: „У томе опсегу није суд везан само на диспозитивни део осуђујуће пресуде казненог суда (§ 292. бр. 2 к. п.) него и на разлоге пресуде т. ј. на стање ствари у њима конкретизовано, јер је тежња законодавца да спречи противречја између стварних утврђења грађанских