Бранич

БЕЛЕШКЕ

391

канског захонодавства-в. за наше право студију проф. г. Милана Ф. Вартоша: Менични закон према Хашком реглману, у Архиву за правне и друштвене науке за март 1930), као и што је занемарио нашу литературу и наш закон (на пр. § 16 а1. II нашег меничног закона иде у прилог англо-американске тезе), била главна примедба раду г. Бајаловића. Ипак, с обзиром на правац и пшолу коју је у погледу метода заступао (т. ј. нормативне; да в.апоменемо да је врло интересантно да се он потпуно одвојио од метода његовог претседника тезе уваженог проф. г. Е<Зоиагс1 1,ашћег1-а, чија је метода — социолошка, мислимо, боља) г. Бајаловић је пружио потпун систематски приказ одговарајућих законодавстава одн. пројеката, што је, ако смо правилно разумели, била и његова намера. Борислав Т. Благојевић.

БЕЛЕШКЕ VI. Кокгрес Међународне уиије адвската. VI. конгрес Међународне уније адвоката одржан је у Брислу (Белгија) од 4. до 8. јула 1935. године. Једновремено са овим конгресом одржан је и конгрес Федерације белгијских адвоката. То је био разлогда су оба конгреса у два маха одржала заједничку седницу. Прва свечана седница, којом су отворена оба конгреса, одржана је 5. јула у 10 часова у великој сали Касационог суда у згради Палате правде. Претседавао је г. Пјер Гро, батоније бароа из Брисла у присуству преставника Њ. В. Краља Белгије, министра правде и првог претседника Касационог суда. Све делегације страних држава, као и делегације белгиске федерације биле су заступљене на овој прзој свечаној седиици. Министар правде је поздравио делегате оба конгреса и пожелео успешан рад' а поред њега говорили су чланови претседништва оба конгреса. Министар правде је рекао, да и поред мрачних перспектива не верује у владавину силе. Сан међународне хармоније, рекао је даље, оствариће се сигурно ако се сзи они који су свој живот посветили праву, удруже у жељи и са вером, да се сзе нове структуре имају поставити на солидну основу Права. У име страних адвоката одговорио је г. Аплетон, потпретседник Међународне уније, који је нагласио да Међународна унија обухвата делегате из седамнајест нација, а да су поред тога пет других држава послале своје посматраче. Поред њега у име страних делегација говорио је и г. Саро, генерални секретар Међународне уније, који је изразио веровање, да ће Јускоро прићи Међународној унији и

барои Сједињених Америчких Држава, Републике Кине и независне државе Египта. У своме говору г. Пјер Гро, који је претседавао на овој свечаној седници, веома убедљиво је говорио о томе, да међу свима преокупацијама људскога духа несумњиво највише и најутешније место заузима она, која се бави истраживањем праведнога. Нема сумње, рекао је даље, да ће историчар који кроз педесет година буде истраживао сгепен и стање наше цивилизације открити у актима оних који владају, у борбама партија, у свима изражајима јавнога и међународног живота, као и у дневним полемикама штампе једну очајну дозу незнања, вулгарности, неваљалства и глупости, али он поред свега тога неће моћи установити да није постојала једна грула људи која је дубоко веровала у правду и у мир међу људима и народима. Седница је била завршена ванредно успелим предавањме г. Аплетона: „Виктор Иго, правда и право." Ове године навршава се недесет година од смрти овог славног Француза, па је то дало повода предавачу да на овоме скупу оживи његову успомену. На конгресу у Хагу била је евоцирана успомена на Гетеа, поводом његове стогодишњице, и предавач у томе види не само једну лепу традицију ових међународних конгреса, већ и једну органску и психолошку везу између поезије и литературе с једне и права и правице с друге стране. Рекао је да је иста општа савест основа и једне и друге манифестације духа. Интересантно је да се Виктор Иго, по жељи свога оца, уписао заједно са својим братом Еугеном на Правни Факултет у Паризу. Није завршио студије,