Бранич

БЕЛЕШКЕ

393

гресу одржаном у Дубровнику, па је донета иста резолуција као и раније. Наш Кривични судски поступак даје довољну гарантију за одбрану оптуженика и у истрази и на главном претресу, тако да се ограничења у овом погледу у главном своде на неправилну примену закона или његову злоупотребу од стране органа који га примењују и то нарочито у току истраге. Поред тога и постојање Државног суда за заштиту државе, који установљава суђење у првом и последњем степену преставља несумњиву повреду права одбране, мада је и пред тим судом одбрана на главном претресу обезбеђена и довољна. Наша делега»ија ове недостаке код нашег система одбране нрје истицала пред конгресом нрво стога, што су неправилна примена закоиа или његова злоупотреба појаве које немају везе са начином како је дотична установа законом регулисана, а друго зато, што је установа изузетног Државног суда за заштиту државе пролазног карактера, или би бар тако требало да буде. По питању удруживања адвоката говорено је о ортаклуку међу адвокатима, да ли је законом регулисан, да ли постоји фактички и т. д. Постоје државе где такав однос преставља правну јединку са свима правним последицама. Приликом прављења статистике како је ово уређено у појединим земљама наша делегација је саопштила, да постоје односи фактичког пословног удруживања, а да у томе нема никаквог законског определења. Међутим да пореске власти прихватају заједничке пријаве тако удружених адвоката за разрез порезе. Прихваћен је предлог Мађарске да се оснује музеј свих бароа чланова међународне уније. Такви музеји постоје у малом броју држава и према закључку донетом на конгресу требали би бити основани у свима земљама. Ово оснивање везано је за новчане издатке и самим тим велико је питање да ли ће наша Комора успети да изврши ову обавезу примљену на конгресу. Наша делегација није се могла противити оваком закључку, који је од свих делегација једнодушно прихваћен, а ово у толико пре, што су оскудна новчана средства специјално наше Коморе у Београду последица великог нехата њених чланова, који на име својих коморских улога дугују неколико стотина хиљада динара. Није с тога на одмет овде констатовати, да наша Комора не само у овом погледу, већ ни у погледу свих својих

других задатака у циљу остваривања сталешких интереса адвоката, неће моћи с успехом да ради, нити ће моћм издржати да као аутономна установа чак и постоји, ако њени чланови не изврше према њој своје обавезе. Ово је питање уосталом било и на дневном реду самога конгреса (тач. 4). Као делегат Коморе из Београда уздржао сам се да говорим пред овим високим форумом о овоме жалосном факту, мада сам убеђен да је и дал>и останак у чланству Међународне уније адвоката специјално наше Коморе у Београду самим тнм доведен у питање. На крају је акламацијом поздрављен приступ и пријем у члакство Међународне уније адвоката бароа републике Кине и Египта. Генерални секретар г. Саро прочитао је претходно молбе ових држава, у којима је детаљно изложено стање адвокатуре код њих, па је кинески делегат г. ЛииЧи-Хан, који је био присутан, одржао веома симпатично примљен кратак говор завршујући с позивом да се идући конгрес уније одржи у ње« говој домовини, Делегат-посматрач Енглеске г. Воган Уилјамс, који је ревносно пратио рад конгреса и у више махова, приликом прављења статкстике о стању појединих институција у разнпм земљама, давао обавештења о својој земљи, изразио је на крају веровање, да ће идуће године и Енглеска приступити унији. Последњег дана конгреса у пленуму прочитан је и телеграм г. Драг. Јанковића, бнв. претседника Адвокатске коморе у Београду и претседника Међународне уније здвоката, у коме се он бираним изразима извинио што је био спречен да дође у Брисел и претседава овоме ковгресу, коме је пожелео успешан рад. Решено је да се г. Јанковићу одговори и да му се саопшти, да је нзабран за почасног претседника уније. За претседника уније изабран је г. Жан Аплетон, потпретседник уније и адвокат из Париза, који је уместо г. Др. Јанковића руководио целокупним радом овога конгреса са изванредном лакоћом и великом спретношћу. За потпретседнике уније изабрани су г. С. Кантор, претгедник бароа из Беча и г. Станислав Ровински, адвокат из Кракова, који су се на овом избору у име својих земаља захвалили. За место идућег конгреса, поред предлога кинеског делегата, предложен је од стране аустриске делегације