Бранич

ЗА ШТО СКОРИЈЕ СТАВЉАЊЕ НА СНАГУ ЗАКОНА итд. 415=

постоји још и тај специјални однос што се стечај у стадију уновчавања стечајне масе по природи ствари често престројава у низ специјалних извршења. Према томе се ту опет, само у другојачем виду, појављује факат да ће грађанство једнезамашне територије наше државе имати да сноси велику материјалну штету баш услед тога што се уновчавање стечајних маса не може вршити по прописима Ип. На један овакав случај који је остао до сада непримећен мада је крупан, ми смо већ скренули пажњу на другом месту. 13 ) Иако Стз. изрично предвиђа да свако отуђење извршено у току стечајног поступка има исто дејство као и принудна продаја (дражба) према садашњем стању ствари ипак продаја порабног предмета, извршена у стечајном поступку, не би повлачила за собом и раскид порабног уговора у оним деловима државе где не важи Огз. Ту је дакле изједначење стечајног права које је законодавац, разуме се, замислио за целу државу, условљено ступањем на снагу Ип. До ступања на снагу Ип., међутим, у оним правним подручјима где Огз. не важи, знатно је погоршан положај купаца који у току стечајног поступка стичу непокретности које су оптерећене порабним правима. То су нарочито купци са територије на којој важи српски Гз. 3) Питаање да ли извршни суд или иак власта оишхае уираве треба да врши иослове изврише власти, решено је од стране законодавчеве коначно на корист надлежности редовних судова. Извршење судских пресуда и закључака не може да буде предметом опште управне империје. Ови су послови, сасвим у духу начела одвајања судске власти од управе, изрично изузети од опште управе (чл. 20 Зуу.). Али треба да додамо да органи државне опште управе не могу вршити извршну власт о којој је реч, већ само с разлога што се ниједан део судске империје не може дати зависним политичко-управним чиновницима. Кад покрећемо питање независности која је редовним судијама зајемчена Уставом, не мислимо толико на момент што је судија мање приступачан утицајима парничних странака, колико на момент, рецимо боље на факт што се ингеренција претпостављених виших управних органа на предузимање, обустављање, па чак и укидање процесних радња првостепених извршних органа често осећа врло незгодно. 14 ) Затим ваља водити рачуна и о великим компликацијама које би у случају даљег задржавања досадашњих извршних власти морале избити у погледу т. зв. инциденталних парница, тј. у погледу оних спорова у етадију извршивања који се према §§ 34 до 37 Ип. деле на опозиционе, опугнационе и излучне тужбе. Повод за сумњу да ће ту доћи до многих потешкоћа, дат је искуством стеченим брзо после ступања на снагу Грпп. у подручју Апела-

]3 ) Вид. пишчев напис „Порабна права у стечају" у СпоменициМауровићу, стр. 217. и ) Нарочито се од стране политички утицајних кругова често покуша утицати на рад власти опште управе као носилаца судске извршне власти, а то на тај начин што се врховни и виши управни органи интервенцијама ангажују за тражење информација, давање упустава, па чак и донсшење мериторних одлука, мада је ово последње Законом задржано само за редовне судове.