Бранич

КРИВИЧНО-ПРАВНО ДЕЛО ПОБАЧАЈА

417

Др. Јурај Кулаш, адвокат — Београд КРИВИЧНО-ПРАВНО ДЕЛО ПОБАЧАЈА Проблем који се вуче тако рекући кроз целу хисторију, а који је нарочито јуристе интересовао још од најстаријих времена. Питање побачаја спада међу оне проблеме, који не интересују само кривично право него је уско везано и за проблеме, који интересују друге научне гране. У њему се сукобљавају интереси заједнице са интересима појединаца и то интереси, који су како за заједницу тако и за појединце веома осетљиви. Нема сумње да за заједницу није ирелевантно да ли ће вршење побачаја бити слободно или не, али још мање има сумње, да ни за појединце није ирелевантно, да ли ће се дозвољавати слободно вршење побачаја или ће исто за собом повлачити казну. При томе и с једне и с друге стране долазе јаки аргументи, који су вероватно и проузроковали, да се решење тога проблема повлачи до данас. Конференција англиканских епископа у Ламбету год. 1930. у месецу августу решила је, да је под извеснимусловима дозвољено вештачко спречавање побачаја. Против овој резолуцији гласало је 67 епископа, али како новине јављају, у лаичким круговима Англиканске цркве наишла је ова резолуција на много већи отпор. „Черч Тајмс", орган Англокатолика, назвао је ову резолуцију „позитивном револуцијом хришћанског морала." У нас је 8. маја 1933. г. одржат женски збор у Љубљани против § 171. кр. з., на којем се истицало да превелики број рађања иде на штету државе и народа. Већ је чувени закон Хамурабија садржавао казнене прописе о побачају. За времена асирскога краља Тилгета-пилесара (1.100 г. пр. X.) била је одређена веома окрутна казна за вршење побачаја. Кажњавало се како жену тако и треће особе. Код Грка, нарочито код Шпартанаца, вршење побачаја није било кажњиво. У римском праву сматрао се плод као „рагз уепЈпз", као део мајчине утробе, и као такав није имао права на заштиту него је то право припадало мајци. Тек за времена Септимија Севера, када је вршење побачаја узело великог маха, посвећивала се томе већа пажња:" еат, ^иае (1а1а орега аће§И а ргаезШе т 1етрога1е ехШит дапсЗат, шс%пит ешт уМеп ро1ез1 Јтрипе еат тагИит Ићепз 1гаис1а55е." (1. 4. ОЈ§. 47, 11). Канонско право је разликовало, да ли је плод оживотворен или не. Под оживотвореним сматрао се онај, који је био 6-10 недеља стар. Такав плод је по канонском сватању имао душу, па како је био некрштен, за случај усмрћења падао је под Источни грех, другим речима, био је лишен царства божјега, тако да је уништење таковога плода теже дело него усмрћење одраслога човека или детета, које је већ крштено. Казна је екскомуникација и предавање световној власти да га казни смрћу. У Средњем веку г.е побачај кажњавао строго. Разликовало се т. зв. жив плод, за који је била одређена смртна казна, док је за плод у прзим недељама зачећа казна била блажа. Германско право у почетку није јлтитило плод, али за детеубиство налазимо у фризијском праву