Бранич

438

„Б Р А Н И Ч"

приходе са интабулисаног имања док своје потраживање не наплати, — поштојеДрж. Хип. Банка чл. 54. зак. о уређ. Управе Фондова овлашћена да од неуредчог дужника у свако доба одузме управу над интабулисаним имањем и да сама прибира приходе са истог, па према томе и у стечају, без обзвра кад ће се продаја иззршити, дакле онако како је овај суд већ раније објасвио у свом решењу Бр. 10081/33. г. које је Касациони суд решењем својим Бр. 8435/33. г. оснажио." У овом случају цертифициран је познати принцип: !ех зреааМз (Јего@а1 !е§! §епега!ј т. ј. специјални закоа о уређењу Управе Фондова дерогирао је стечајни закон, као општи закон, а уједно је тиме утврђено и законско право Држарке Хипотекарне Банке, да и у стечају прикупља приходе са непокретног имнња презадуженог оптерећеног њеном интабулацијом, а што је по стеч. закону у другим случајевима једино властан да чини управитељ стечаја. Мах. Стеваноиић суд. приправник.

ПРИКАЗИ Коментар ГрађанскогПарничног Поступка од Др. Георга Нојмана, Друга књига. Превод од Др. Саве Греговића, адвоката, Београд 193 5. После прве књиге овога значајнога ко.ментара, у преводу г. Др. Грегсвића, коју смо овде раније приказали (в. Бранич, свеска за фебруар 1935), благодарећи напорима преводиоца, недавно је изашла из штампе и друга књига истога дела. Ова књига обухвата део од поступка пред зборним судовима првога степена, па до краја (§§ 321-696), Ради боље прегледности материјала и лакшег руковања са књигом, поред таблице које показују стране ове и прве књиге, на којима се налазе поједини параграфи нашега гр. п. п., додата је и таблица аустријског процесног законодазства (Јурисдикционе норме и ззкона о гр. п. п.), са одговарајућим параграфима нашега закона о гр. п п. А да би се пак, према намери и жељи преводиоца, наши правници одн. читаоци упознали са њиховом садржином,. преведени су они параграфи пом. аустријских закона, које наш закоиодавац није усвојио односно од којих је одступио. Даље су, заједно — на једном месту и по реду параграфа нашега гр. п. п., приказани и мотиви Министарства правде и образложења којима је оно оправдало и објаснило отступања нашег гр. п. п. од оних одредаба аустријског гр. п. п., које је наш законодавац у основи прихватио.. На та отступања указивано је и у току излагања код одговарајућих параграфа. Жеља је преводиоца била, да читаоцима на тај начин, пружи бољи преглед при испитивању интенција, којима се је Министарство правде руководило у своме раду, рецепцији појединих одредаба аустријских процесних закона. Ово је све заиста било умесно, јер је тиме преведено дело учињено интересантнијим и још кориснијим. Г. Др. Греговић се је — то се и на први поглед опажа — користио примедбама, које су му поводом издања прве књиге учињене, и зато ова књига, рекли бисмо, претставља један напредак према првој, чак и у редакцијско-техничком погледу. Ипаче, ова се друга књига истиче према оној, коју смо раније овде приказали, и самом важношћу њене садржине. Она управо обухвата онај део прописа гр. п. п„ у коме лежи цела проблематика грађанскога правосуђа, т. ј. где се стичу сва она многобројна процесна правна питања, која чинесуштину судског поступања у решавању грађаиских спорова и изрицању правде. Докле је садржина прве књиге ипак општијег карактера и, ако ее тако може рећи, има више доктринарно теоријски значај. Прва се књига наиме више тиче основних процесно-правних института, него саме динамике грађанскога парничења. Наравно да обе књиге, и по форми и по њиховој садржини, претстављају у ствари једну нераздвојну логичну и практичну целину, те се једна без друге неби дале ки замислити. Са овим је дакле наша правна литература коначно обогаћена капиталним делом једнога великог и признатог ауторитета и управо једнога од стварних твораца нашега новог грађанског парничног поступка односно његовог изворника. У овоме ће делу, као што смо то већ и раније рекли, наши правници моћи