Бранич

478

„Б Р А Н И Ч"

ла изглед трговачког шилда. Својои таблом адвокаг не сме да прави никакву рекламу, јер се то не слаже са његовим занимањем. Осим тога адвокат не-еме држати висећу таблу, јер би то било рекламски а он рекламу ничим на ни таблом не сме да прави. г) Трговачка фирма може остати непромењена и после његове смрти. Њоме се могу користити и његови наследниди, сродници или друга лица, која су на легалан начин постала сопственндн радње заједно са фирмом. У трговини ово задржавање једне исте фирме кроз чигаве генерације има врло великц рекламски значај. И кад се узме у обзир да се дуго задржавају само оне фирме, које су код потрошачке публике добро уведене и уживају глас солидностн и исправности трговачке онда се тек јасније види да се ово чшхи много више у циљу рекламе односно боље зараде, него из обзира пијетета према првом власнику фирме. Са адвокатском таблом стоји сасвим друкчије. Адвокат може (а не мора) имати таблу само док обавља адвокатуру и док је као адвокат уписан у именику Адвокатске коморе, дакле, не може је држати за живота, ако не обавља адвокатуру, а чнм престане са адвокатуром било шго још за живота његова наступе узроци због којих адвокатура по закону престаје, било услед смрти, таблу његову нико па ни рођена деца баш да су адвокати не могу задржати. О бо долази • отуда што адвокатска табла пије фирма п што адвокатска табла не може сл.ужити адвокату за живота нл његовим наследницима као реклама, јер је оваква реклама у адвокатури као занимаљу јавног норетка забраљена. У трговини реклама је донуштена, јер је у складу са дрнродом трговине и трговачке утакмиде у остваривању веће добити; у адвокатури реклама се сматра недостојном н адвокат, који се било на којн начнн рекламира дшази под удар дисциплинских прописа.

Као што се из нредњег тумачења јасно види, адвокатска табла није исто што и трговачка, шдустријска или занатска фирма и не може се при оптерећивању таксом општинском сврстати у једну категори.ју са фирмом побројаних лица. У прилог коморине тезе иде и мишљење Господина Мшистра правде у акт Бр. 135834 од 9. децембра 1931. год. унућеном суду Општине града Београда, чији препис Комора овде прилаже. II Решење Господина Мшистра финансија Бр. 12327 од 30. априла 1924. год. нема више важности, јер га је дерогирао Закон о адвокатима од 1929. год., који је адвокатуру уздигао на степен занимања 1авног поретка, што није био случај са законом о адвокатима, који је важио у времену, када је то Министарство решев&е донело.

Довде изложеним Комора је на несумњш начш утврдила: 1) Да је адвокатура занимање јавног поретка; 2) Да адвокатска табла није фирма као што је трговачка, шдустријска или занатска; да дакле уопште није фирма, јер се природа и циљ фирме не слажу са природом адвокатуре и циља, коме она у држави служи; 3) Да је решење Господша Министра финансија Бр. 12327 од 30. апрнла 1924. год. дерогирано онога дана када је добио обавезну снаг.у закон о адвокатима од 1929. год. На основу целокунне предње аргументације, Комори је част умолити Господина Министра, да изволи надлежним путем и начшом ослободити адвокате ове таксе, јер њено наплаћивање заиста не стоји у складу са природом адвокатуре. Изволите Господине Министре и овом приликом примити изразе нашег поштовања.

Секретар, В. Св. Симић, с. р.

Заменик претседника, Мил. П. Драговић, с. р.