Бранич

О ЗАХТЕВУ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНА

487

па је зато искључена могућносг подношеља захтева за заштиту закона. Законодавац тражи у пропису §-а 41/2 к. п. да су одлуке донете од кривичних судопа, Како законико судском кривичном поступку регулише начин обављања свих формалних радњи у редовним кривичним судовнм:, то је ван сваке сумње, да се и правно средство захтева за заштиту закона, чија је примена нормирана у том истом законику о судском кривичном поступку, може да употреби само код одлука редовних кривичних судова — дакле никако кад је у питању одлука којег другог кривичног суда н. пр. војног. Ово се да закључити и из околности, што о захтеву за заштиту закона има да решаза Касациони Суд (§§ 75 бр. 3357 к. п. а овај је највиша судска власт само за све редовне судове. Зато сматрамо, да се захтевом за заштиту закоиа неби могле побијати ни одлуке државнога суда за заштиту државе, јер овај иити је редован суд, нити је подређен Касационом суду. Захтевом за заштиту закона могу се нападати одлуке и поступци свих ргдовних кривичних судова, дакле не само среског и окружног већ и Апелационог суда (§ 410/2 к. п.). и суда за млађе малолетнике (448/3 к. п.). Најзад и одлуке Касационог Суда, што се види из прописа §-а 75 бр. 3 к. п., који прописује да ће о захтеву за заштиту закоиа а противтакових одлука решавати пуна седница Касационог Суда остављена од једанаест судија. Како је према пропису §-а 335 к. п. закон повређен не само кад није примењен него и онда кад није правилно примењен, то ће се захтез за заштиту закона моћи поднети у оба та случаја и то једиако без обзира на то, да ли је повређен материјални или формални закон, као и без обзира на то, да ли се ради о кривичним делима која се гоне по службеној дужности или по приватној тужби. Погрешно је према томе схватање изнето у неким претставкама странака, да се захтевом за заштиту закона може побијати н. пр. и одлука суда којом је решено да се отвара истрага, или решење Апелационог суда којим се уважава приговор против •оптужнице, јер оштећеник сматра да има довољно разлога за отварање истраге, односно да има дозољно доказа са којих би окривљеник био сумњив за дело, за које се оптужује. Ту није у питању иовреда ма којег законског прописа, већ се ради о доказном материјалу и његове слободне оцене од стране суда. О захтеву за заштиту закона решава увек једино Касациони Суд (§§ 357 и 75 бр. 3 к. п.). Он у сваком случају — било да уважи или да одбаци захтев, доноси своју пресуду по одржаном јавном претресу. Поступак за тај претрес исти је као и за претрес по ревизијама (§§ 348 — 356 к. п.) али само са том разликомшто на претресу суделује само Врховни државни тужилац као чувар закона; према томе се о јавном претресу и не обавештавају, оптуженик, бранилац и друга лица. О захтеву за заштиту закона, који је управљен против одлука ког већа самог Касационог Суда, решава пуна седница Касационог Суда, која је састављена од једанаест судија из кривич-