Бранич

ИМОВИНСКО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ УДАТЕ ЖЕНЕ

519

свога мужа, и, ако се еманципацијом жене од извесних ограничења за пословну способност, брачна хармонија не ремети, онда. зашто је било потребно постављати та ограничења, и удатој жени наметати зависност? Да ли из свега овога не следује као логични закључак, да је удата жена зависна, у актима управљања и располагања својим имањем, од свога мужа, т. ј. пословно неспособна, само дотле, док њен муж као њен природни заступник,, не постане расипник, и не почне злоупотребљавати дато му право,. да имањем своје жене управља и ужива, и да ли баш због оваквих одношаја не наступа дисхармонија у место хармоније, због које су и постављене одредбе о зависности? Шта је тачно од; свега овога?, и, да ли је тачно и само решење, усвојено од судске праксе, које је нашло пуног свог изражаја, у одлуци опште седнице Касационог суда бр. 1256 од 30. IV 1882. год., оштампаној код § 772 г. з., а која гласи: „Право мужа, да контролише женине послове у погледу располагања и администрирања њеног имања, оснива се само на брачним уговорима, који говоре једино' о миразу као предмету, који долази непосредно под старање мужа, — (§ 760 г. з.). Са осталим имањем, о коме нема у уговору ни помена, власна је да располаже сама жена онако, како нађе за сходно, и само онда, ако она не брани, дозвољено је мужу да о томе имању води бригу, но ипак само као женин пуномоћник, а не као старалац (§ 771 г. з.). Те према томе, удата жена: може располагати својим имањем које није као мираз дато и безодобрења свога мужа". Судска пракса је још протумачила, да се жена може самостално задужити имањем својим, које мужу у мираз није донела,. и без одобрења мужа — одлука опште седнице Касационог суда-; бр. 2990 од 4. IX. 1874. год. Као што се из напред изложеног види, према цитираним одлукама, удата жена са одвојеним имањем својим, које није било предмет миразног уговарања, може по својој вољи располагати. Може одобрити мужу, да са тим имањем управља, а може и сама њим управљати, па га задужити, и чак отуђити, без икаквог одобрења мужевљевог. Имање пак, које је у мираз донела,. жена ни у ком случају не може отуђити без одобрења мужевљевог; њиме управља муж и приходе има права прикупљати и трошити, без да је дужан давати рачуна својој жени, о утрошењу тих прихода. Међутим, постоји једна друга одлука опште седнице Касац. суда, по којој жена, не може ни са одвојеним имањем, које није мужу у мираз донела, располагати без мужевљег одобрења; ова одлука оштампана је код § 920 г. з. под бр. 6291 од 4. септембра 1888. год. и гласи: „И ако жена живи одвојено од мужа, ипак јој је по смислу § 920 г. з. потребно одобрење од мужа за правне радње располагања и отуђења свога имања, па ма ово и не било дато мужу као мираз". Кад се све ово има у виду, онда се тек види, колика јеконфузија наступила оскудицом зак. прописа који би регулисалн ову правну материју.