Бранич

ДА ЛИ ЈЕ ОДРЕДБА § 120 КРИВИЧ. ЗАКОНИКА итд.

523

редовном стању задржи ван команде од два до седам дана, а у мобилном или ратном стању ма за које време до три дана, онда у таквој његовој радњи стоји дело из § 59 вој. крив. зак., а ако се у редовном стању задржи преко седам дана, а у мобилном или ратном стању преко три дана, онда у таквој његовој радњи стоји дело из § 64 вој. крив. зак., те се у оба ова задња случаја кажњава судски. Према овоме дело из § 120 крив. законика постоји кад једно лице помаже каплару или редову, односно морнару, да побегне из војске, да оде дакле својевољно из ње без намере да се у њу поврати за одређено време, или се у том циљу потстрекава, без обзира да ли је то лице и побегло из команде, а ако је побегло, без обзира колико се ван ње задржало, односно без обзира, да ли је на тај начин помогнуто или потстрекнуто на извршење дисциплинског иступа из тач. 20 или 21 чл. 5 Уредбе о војној дисциплини, дела по § 59 вој. крив. зак., или дела из § 64 војног крив. зак., под условом да помагање не пређе у теже дело. Међутим једна таква иста одредба постоји и у Војном кривичном законику. Наиме према § 66 вој. крив. зак. кажњава се оно лице, које подофицира, каплара или редова потстрекава или наговара на извршење дела по § 59 или § 64 вој. крив, зак. или га у извршењу једног од ових дела помаже. А и ово дело постоји од момента кад је потстрекавање или помагање извршено, без обзира да лије помогнуто или потстрекнуто лице и побегло из команде или не. Као што се из овог види и дело из § 120 крив. зак. и дело из § 66 вој. крив. зак. имају исте елементе : потстрекавање или наговарање војника на бекство из команде или помагање истих у поменутом циљу. Пошто према томе обе одредбе инкриминишу исте радње. поставља се питање: кад би коју од њих требало применити и да ли обе ове одребе могу да остану на снази једна поред друге? Већина коментара Кривичког законика о овоме ништа не каже, иако је Војни кривични законик ступио на снагу 24 фебруара 1930 год., дакле после ступања на снагу Кривичног законика, а већина коментара Кривичног законика рађена је после ступања на снагу Војног кривичног законика. Једино је г. др. Мих. П. Чубински у свом Научном практичном коментару Посебног дела Кривичног законика, који је израдио после ступања на снагу Војног кривичног законика, мишљења да субјекти дела из § 120 Крив. зак. могу бити само грађанска лица, а да војна лица у истим случајевима имају да одговарају по прописима војног закона. Према оваквом његовом мишљењу излазило би, да би грађанска лица у случају потстрекавања на бекство из војске или помагања у истом циљу, одговарала по одредби § 120 Крив. зак., а војна лица за потстрекавање и помагање у истом циљу по одредби § 66 вој. крив. закона: Међутим овако мишљење г. др. Чубинског је нетачно, погрешно и није засновано на закону из следећих разлога. Према § 1 вој. крив. зак. војна кривична дела су повреде