Бранич

562

»Б Р А Н И Ч"

Ова подвојеност и спорност долазиле су поглавито услед тога, што се од стране судова постављало питање: да ли се на поступак у меничним и чековним споровима из другог одсека седмог дела, који део нормира нарочите врсте поступка, има примењивати и други став § 642 Грађанског парничног поступка из првог одсека истог дела, који одсек говори о мандатном поступку? Тај став § 624 дословно гласи: ,,Ради наплате тражбине, против које би могао туженик приговорити застарелост, може суд само онда издати платни налог ако тужилац већ у тужби исправама како су означене у § 641 докаже, да је застаревање прекинуто или заустављено". Ако би се питање поставило јасније, онда је суштина подвојености у томе: да ли приликом одлучивања о предлогу за издавање меничног платног налога суд узима застарелост менице по званичној дужности у обзир или се препушта вољи дужника, да се он на ту застарелост позива у приговорима против издатог меничног платног налога? Ако расправљамо ову спорност у обиму прво постављеног питања: да ли приликом издавања меничног платног налога долази до примене други став § 642 Грађанског парничиог поступка, ми би дали за право онима који мисле, да тај пропис не налази примене при издавању меничног платног налога. Образложење следује. Други одсек седмог дела Грађанског парничног поступка, који нормира иоступак у меничним и чековним споровима, садржи прописе — §§ 649, 650, 651, 652 и 653 — који искључиво налазе примене само у поступку по меничним и чековним споровима. Сем ових тај одсек садржи и § 654, који наређује, да ће се: „Ако се у тужби предложи, да се изда менични или чековни платни налог", ,примењивати на даљи поступак наређења §§ 643—648, изузев прописе става 2 и 3 § 647." За наше образложење од важности је последњи наведени пропис. Он указује на „сходну" примену у меничним и чековним споровима §§ 643 —■ 648 Грађанског парничног поступка, дакле оних, који нормирају мандатни поступак. Те прописе из мандатног поступка суд примењује и у поступку у меничним и чековним споровима. Али само те. Не и оне који им предходе а налазе се у првом одсеку седмог дела Грађанског парничног поступка — §§ 641 и 642, — као и оне које је сам § 654 искључио, а то су ставови 2 и 3 § 647 Грађанског парничног поступка. Како се пропис § 642 става 2 Грађанског парничног поступка налази ван опсега оних прописа мандатног поступка који налазе примене у меничном и чековном поступку, то суд при предлогу за издавање меничног платног налога неће бити везан применом истог прописа, већ ће донети своју одлуку имајући у виду првенствено прописе §§ 649 — 654 закључно а затим и §§ 643 — 648 Грађанског парничног поступка. Посматрамо судску подвојеност у обиму другопостављеиог питања: да ли приликом одлучивања о предлогу за издавање меничног платног налога суд узима застарелост менице по званичној дужности у обзир или се препушта вољи дужника, да се он на ту застарелост позива у приговорима против издатог менич-