Бранич

СУДСКА ПРАКСА

Па како је и сам тужени Војислав признао да је долазио код тужиоца и као адвоката узимао и овлашћивао га да на рочиштима заступа његову жену Милеву, и како је тужилац испитан као сведок и под заклетвом потврдио да су му тужени Обрад и Војислав обећали да му по окончању спора, ако се исти заврши са успехом по тужиЂу Милеву плате Ш000 динара, и да се он потом решио да овај спор води и због тога писао тужбу, на свима рочиштима заступао Милеву и изјављивао незадовољства, то суд налази, да је на тај начин између тужиоца Добре с једне стране и тужених Обрада и Војислава с друге стране, прећутно закључен уговор у смислу §§ 531 и 532 гр. зак. по коме уговору се тужилац Добра обавезао да као адвокат заступа Милеву жену туженог Војислава у шеноме спору противу масе пок. С. С. из Смољинца, а тужени да Добри плате 10000 дин. под условом да Милева овај спор добије — § 546 гр. зак. Да је овде закључен уговор између тужиоца Добрице и тужених о награди доказ је и то што тужилац у самој тужби каже: „Са њима сам се споразумео, и што на рочишту — усменој расправи побијајући наводе и чињенице у одговору тужилац наводи: „да се у овом спору не тражи одмеравање награде, већ извршење уговора о награди. Па кад овако стоји ствар, суд даље налази: По § 40 Зак. о правозаступницима у име награде несме правозаступник са парничарем чинити никакав уговор. Па како је овај закон важио у времену када је поменути уговор закључен т. ј. 1927 год. то значи да овај уговор по закону није био дозвољен — § 538 гр. зак. па према томе и тужбено тражење које потиче из овога уговора није дозвољено и такав уговор пада па се стога тужилчев захтев има одбити. То што је по закону о адвокатима који је ступио док је пом. спор био : још у току, могло да се између адеоката и парничара уговори о правозаступничкој награди, суд налази да је у овом случају без утицаја на оцену важности закљученог уговора пошто је исти уговор у време закључења био по закону недозвољен. Трошкови туженој страни нису досуђени јер иста страна није подлела трошковник §§ 154 и 156 гр. п. п." По изјављеном призиву тужилачке стране Београдски Апелациони суд, пресудом својом од 13 децембра 1934 год. потврдио је нападнуту пресуду Окружног суда, а призив није уважио са разлога: Апелациони суд налази: да је први суд правилно нашао, да је између тужиоца и тужених Обрада и Војислава прећутно закључен уговор о заступању, ,од стране тужиоца, — Милеве жене туженог Војислава у спору прстиву масе док. С. С,, као и да тужени плате ту®иоцу 10.000 динара, ако Милева овај спор добије. — Исто тако правилно је Окружни суд нашао, да овај уговор по § 40 зак. о правозаст. није дозвољен будући да је за примену закона меродаван моменат закључења уговора, а овај уговор како и странке признају закључен је за време важења ст. зак. о правозасгупницима. Призивни разлог да је спор за за.ступање у коме је тужилац имао добити награду, завршен по ступању на снагу новог закона о адвокатима без утицаја је нз одлуку суда, јер је како је напред ■речено, уговор о награди закључен за време док је важио стари закон о правозаступницима, по коме су закону уговори о награди били забрањени. Стога Апелациони суд и није уважио призив тужиочев већ потврдио нападнуту пресуду §§ 520 и 591 гр. п. п." По изјављеној ревизији тужилачке стране Касациони суд у Београду пресудом својом од 13 септембра 1935 год. Рев. 598 потврдио је пресуду Апелационог суда, а ревизију није уважио са разлога: „Тужилац Д. у својој ревизији навео је да је призивни суд погрешио када је нашао да спорни уговор није по закону допуштен, пошто је уговор закључен са једним суспензивним условом: ако се покренута парница сврши у корист тужиље М. који је услов испуњен, тек под владом важења новог закона о адвокатима, и на тај начин тек тада постао перфектан. Како пак нови закон о адвокатима допушта склапање уговора у погледу адвокатске награде са парничарима, то је онда уговор који је он, тужилац, са туженима закључио, допуштен по закону. Поред тога и када би се узело да је спорни уговор правно постојао пре новог закона о адвокатима, ништавост тога уговора отклоњена је доношењем еовог закона о адвокатима. Према томе призивна пресуда оснива се на погрешној правној оцени ствари, те је испуњен разлог за ревизију из т. 4 § 597 гр. п. п. па је као предлог ставио да се призивна пресуда преиначи и туженици осуде на плаћање спорне суме у 10.000 дин. као и трошкове, а за случај да се овај предлог не уважи, онда ставља предлог да се призивна пресуда поништи и предмет врати на поновно расправљање и решење.