Бранич

СУДСКА ПРАКСА

одмеравања казне опт. Милоју узео као отежицу да је дела, за која му сада еуди, извршио у поврату зато што је пресудом Окружног суда за град Београд КЗП. 3506Ј32 од 10 септембра 1932 био осуђен (2) два месеца затвора, али му је извршење казне одложено условно, и ако по § 76 крив. зак. ово није случај поврата, јер условна казна, која није издржана нити се могла издржати по § 65 кр. зак. не долази у обзир приликом оцене питања да ли су дела извр.шена у поврату. За постојање поврата потребно је да је ранија казна потпуно или делимично издржана, што код условних осуда није случај нити може то бити са разлога, што се одлаже извршење казне под условима предвиђеним у §§ 65 и '66 кр. зак. У случају стицаја условне осуде и дела учињеног после ње, долази у обзир примена § 66 кр. зак. по коме се има наредити опозивање условне осуде и наређивање да се изречена казна нескраћено издржи, као што је то и суд у конкретном случају изрекао, а конструкција поврата у таквом случају је немогућа. Стога је Касациони суд због ове повреде ма:сријалног закона поништио пресуду Окружног суда у погледу изречене казке према опт. Милоју и на ос,нову § 346 тач. 3 ксп. изрекао пресуду о казни, при чему је оптуженику Милоју за прво дело преставл.ено у пресуди Окружног суда одмерио 10 месеци строгог затвора, а за остала дела по 3 месеца строгог затвора као минимум за дело из § 316 тач. 2 кр. зак. у в. § 71 тач. 4 кр. зак. а на основу § 62 кр. зак . .одмерио му је за сва дела једну укупну казну као у диспозитиву." У случајевима одлагања више ауша главног иретреса, из разних закон.ских разлога, а на којима су обновљене све процесне радње везане за главни мргшрес, аредлог за гоњење може се оаозвати и аре аочешка аоследњег главног прешреса. (Пресуда Касационог суда у Београдуод25 јуна 1935 г. Кре 800). У кривичном поступку противу оптуженика Ђ. Т., због дела из § 181 од. 3 к. з„ Срески суд у Прилепу обуставио је поступак противу оптуженика за ово дело, услед одустанка оштећеника од предлога за гоњење датог пре почетка •главног претреса. По жалби државног тужиоца, који истиче да одустанку није било места пошто је пре овог одустанка претрес одржан више пута, а и тужба државног тужиоца је читана, — Окружни суд у Прилепу одбацио је жалбу држав. тужиоца, са разлога: „Да сваки претрес за себе чини једну јединствену целину, пошто се на сваком претресу обавља цео поступак, те да према томе приватни учесник пре сваког такзог претреса има право да од предлога одустане. Оделење Врховног државног тужиоштва у Београду, поднело је Касационом суду захтев за заштиту закона противу горњих одлука оба суда, налазећи да је истима повређен материјални закон у пропису §-а 89 од. I прва реченица к. з., са разлога: „У §-у 89 од. I к. з. предвиђено је, да се код дела којасе гоне по предлогу оштећеника озај предлог може повући најкасније до почетка главног претреса. Овај пропис нормиран је дакле у кривичном законику за Краљевину Југославију, који је на територији бив, првостепеног суда у Прилепу био на снази у моменту кад је дело у питању извршено т. ј. 11 октобра 1932 год. Према томе, овај пропис морао је да се примени без обзира на факат по коме се закону о крив. суд. поступку тај поступак води. Па кад су по овоме крив. предмету одржани претреси 8 марта 1933 год. и 3 септембра 1933 год. и на тим претресима прочитана опгужница и вођен доказни поступак испитивањем сведока, онда се има узети да је право приватног учесника, да одустанком одпредлога, у смислу §-а 89 од. 1 к. з. обустави поступак, угашено. Не може се никако усвојити разлог Окружног суда, да је одустанку имало места с обзиром на самосталност сваког појединог претреса. На појединим претресима обавља се цео поступак — § 240 од. III ксп. због принципа непосредности, по коме судије морају бити под свежим и непосредним утиском свих радњи које се на претресу обављају. То је питање, међутим, сасвим одвојено од питања кад се завршава фаза припреме за главни претрес а почиње сам главни претрес којим моментом престаје право оштећеника да повлачењем предлога ■спречава даље гоњење учиниоца. Исто тако не може се усвојити ни разлог Окружнога суда који своје гледиште брани тиме да су ранији претреси одржани по одредбама Законика о