Бранич

ПРИКАЗИ

Претседник Симић даје реч секретару Драгомиру Ивковићу, који реферише цо предметима из свога делокруга, иа се дОносе ове одлуке: Брише се из именика адвоката Милош В. Вукићевић под 30. децембром 1935. г„ ношто је тога дана уписан у именик адвоката Адвокатске коморе у Скопљу, са седиштем канцеларије у Пироту Одобрава се Драгомпру Јовичићу упис у именик адв. приправника на вежби ко д Божидара Вукашиновића. адв. у Београду. Брише се из именика адв. приправника Ђорђе Ст. Божиновић под 27. децембром 1935. г. због преласка у државну службу. Брише се из именика адв. приправника Милан Р. Вићић под 13. децембро.ч 1935. г. због преласка у државну службу. Брише се из именика адв. приправника Добривоје И. Јелић под 15. децембром 1935. г. због преласка у државну службу. Примљен је знању одговор старешине Среског суда у Жабарима поводом лретставке ове Коморе Бр. 2461 од 18. децембра 1935. г. а по питању бесправног рада Арсенија Батинића, који је из именика адвоката избрисан. Прочитан је акт Централног Секретаријата Радн. Комора (Бр. Коморе 2642/35), па је решено, да на шести редовни конгрес Радничких Комора у Југославији као претставннк Коморе оде члан одбора Др. Радоје Вукчевић. ПрОчитан је акт Акционог Одбора Стручних Удружења Универзитета у Београду Бр. 2641/35, па је решено да се исти по пријему на знање Остави у архиву. Пошто је дневни ред седнице исцрпљен, претседник Симић закључује исту у 20 часова. Записник је прочитан и примљен. ^Следују потписи присутних чланова и овера претседника и секретара).

ПРИКАЗИ Др. Ђорђе Тасић — „Увод у правне науке" — Београд, 1935. Пре краћег времена објављено је под горњим насловом дело којим је г. Др. Ђорђе Тасић први пут изишао пред нашу јзвност у оквиру једног потпуног правног система. Ма да је писац своје дело скромно означио као „предавања", -оно у ствари садржи све главне проблеме који се у савременој науци дискутују, а који су се за последњих педесет година толико намножили. да јој дају потпуно нов аспект. Г. Тасић се је исто толико бавио постављањем проблематике колико решавањем појединих проблема, и притом је изнео читав низ напомена и сугестија које својом збијеном и језгровитом садржином претстављају одређен и хармоничан систем. Главна одлика тога сиетема лежи у синтези ретког тројства права, 4)илозофије и социологије. Оно баиа сасвим нову светлост на обрађену материју дајући јој, ако се ово упоређење може учинити, спектрално зрачење без којега се, верујемо, не може у потпуности обухватити све сложенији комплекс друштвених и правних феномена.

Систем изграђен под оваквим условима далеко је од традиционалне Енциклопедије права.— Он није више скуп појмова прикупљених механички (стр. 4), већ отиша теорија арава, која има да утврди појам, вредност, циљ, смисао и социалну функцију права, као и основне правне појмове (стр. 3). По г. Тасићу домен правног делања и опажања има двојни (дуалистички) карактер: социални факат (индикатнвно — бет — е!ге) с једне стране (социално-психолошке чињенице и акцнје) и мерење вредности (нормативно — бо11еп — ЈеуоЈг е(ге) с друге (правичност и целисходност) — (стр. 6). Али — и то је битно — тако створена правила понашања потчињена су поглавито арактачним моментима, идејама људи и њнховим интересима, те према томе носе обележје релативности, како временске тако и просторне (према групи, средини, индивидуи и т. д.) — (стр. 7). Ову идеју лрактичности и релативности правних појмова г. Тасић на неколико места маркантно истиче, узимајући у обзир и класну диференцијацију (борбу). Тако, на пр. »да ли ће судија консервативно тумачити законе, то зависи из којега је друштвеног реда" (стр. 12). Али пнсац одмах истиче да борба није никако једини