Бранич

О ПОРАБНОМ ПОСТУПКУ

113

лити али у невреме, када кућевласник свој стан не може другом издати. Или обратан случај. Кирајџија откаже кућевласнику преко суда унапред за први мај или први новембар, или за други нски датум за који он мисли да има право да откаже. До дана иселења не могне да се донесе извршна судска одлука, кирајџија се сели, јер је услед отказа морао узети други стан. Често пута после неколико месеци па и година, порабни поступак, поводом тог отказа од стране кирајџије, оконча се на тај начин, што се отказ не уважи и уговор о најму остане на снази, (ма да је се кирајџија већ одавно иселио), а то има за правну последицу то, да је кирајџија дужан платити закупнину ранијем кућевласнику за све време за које му је стан био празан. За ово релативно кратко време примењивања грађ. пар. пост., показало се је да су одредбе у порабном поступку задавале и задају највише тешкоћа, тако да је у прво време била права пометеност. Замерке и критике су се чуле са много страна. И заиста сада се са сигурношћу може рећи да су одредбе порабног поступка у пракси дале врло рђаве резултате. Не моћи успети да се један закуп-кирија откаже ни за годину дана (и ако је чисто и јасно уговорено на пр., да се исти може отказати увек на месец, 14 или 5 дана), заиста се може назвати правном сигурношћу. Све замерке порабног поступка могу се свести на две врсте. Прво, саме законске одредбе су врло нејасне и неразумљиве; и друго, сам поступак који се предвиђа врло је дуг за расправу честих, свакодневних односа који по својој природи захтевају да буду у најкраћем времену дефинитивно решени. I. Законске су одредбе нејасне. За један правни однос, као што је однос кућевласника и кирајџије, и који је врло прост и једноставан, уз то и врло чест, требале су и законске одредбе које регулишу те односе, да буду ако не једноставне, оно разумљиве једном просечном и писменом човеку, јер се не може захтевати, да сваки који хоће да напусти један стан или да откаже своме кирајџији, да за то мора ићи да тражи стручно лице, адвоката, да му тај посао обави. Међутим одредбе порабног поступка су такве, да му често пута не може помоћи ни сам адвокат. Пре свега у одредбама је унета нова терминологија, обратно оној која је у грађанском закону, као, најам место кирија и закуп место аренда, те су тако замењени у народу опште познати изрази. Затим изрази, пораба, упораба, порабилац, порабодавац, најмодавац, најмопримац, и т. д., нови су и често пута језично не оговарају појму који треба да означе (нарочито израз најам употребљен место речи кирија). Пропис § 662 гр.п.п. ако хоће да се упореди са прописом § 655 гр.п.п., врло је нејасан а нарочито став III § 662 својом нејасношћу може да створи забуну и да се не може лако снаћи у његовом примењивању. Тај став гласи: ако је за укидање порабног уговора потребан отказ онда се захтев да се порабни предмет преда или прими, може остварити тужбом још пре него протече отказни рок, а са тужбом се може спојити и отказ. Шта је се хтело са овом и оваквом одредбом, шта она управо значи и како ће се поступити кад се са