Бранич

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ОСУЂЕНИКА

257'

следицама. У те последице првенствено долазе изгубљена частна права, која се брисањем пресуде и њеним формалним анулирањем аутоматски враћају. Таква пресуда више не постоји, те се има узети, да постоји стање 81аШ8 ^ио ап!е а то је стање, стање молиочевих пуних грађанских и политичких права. У сваком случају мора се додати, да овај правни плеоназам нимало не смета у овој установи. За рад по обема врстама судских рехабилитација и потпуне и непотпуне надлежан је суд у чијем подручју осуђеник живи. (§ 476 од III ксп.). Дакле, молба за рехабилитацију из ст. I и III § 90 К.з. не мора као код законске да се преда ономесуду који је пресуду првостепену изрекао, већ ономе у којем живи или се бави. И ова правна клаузула иде за тим, да осуђенику олакша могућност да брзо и без трошкова дође до рехабилитације, разуме се у колико је заслужује и да је потражи у месту где не би своју личност нарочито изложио поновној оцени средине која га познаје и тиме дао повод да се евоцира његова некадашња-. противправна радња. Заштита личности осуђеникове, то је основна нит која се провлачи кроз ланац и поступак за стицање рехабилитације. Даљи поступак прибављења код обеју судских рехабилитација у главном тече на овај начин: суд по молби осуђениковој прикупља преко одређеног судије доказе, ако се стичу претпоставке за рехабилитацију за даљи рад по њој. Кад суд обази цео посао и види да су испуњени сви услови за рехабилитацију упућује цео предмет, здружен са актима молиочеве кривице, државном тужиоштву на мишљење и предлог, одакле, пошто се исти проучи долази понова у суд ради заказивања тајног претреса. Претрес се одржава само кад су у питању судске рехабилитације, док, као што смо видели, код законске он није предмет мериторне судске оцене и посао који на суд пада око ове друге своди се на просто издавање уверења о томе. Претреси су временски веома кратки и воде се у знаку тихе ликвидације кривице. На њих обично долази осуђеник и државни тужилац, остали само по потреби, као сведоци или бранилац ако га има пошто обавезно присуство његово није предвиђено. Изостајање, односно недолазак молиоца на претрес, нема никаквог правног дејства и суд и без њега извиђа и решава. Очигледно да је и овај пропис донет у корист заштите осуђеникове личности. У случају негативне одлуке оставља му се право жалбе на Касациони суд, а исто тако може молилац по истеку године дана поновити своју молбу за повраћај права. IV Рехабилитација, као правна институција, мало је позната нашем свету. Баш због тога, ми смо изабрали ову тему да обрадимо, и наш труд поглавито иде у томе правцу, да се овим колико-толико обавести шира публика. Колико наш свет, кога се тиче ова установа, мало зна или боље и искреније рећи ни мало не зна о њој, најбоље се види по малом броју захтева за рехабилитацију. Кад би се статистички, бројевима хтело то претста-