Бранич

СУДСКА ПРАКСА

357

СУДСКА ПРАКСА Задруга може аосшаши ариродним аушем и између самих малолешника. (Одлука Опште Седнице Касационог суда). Пок. Божин умро је 1918 год. и од најближих сродника оставио је: од раније умрлог му сина Тодора унуке Радомира и Живорада а од умрлога сина Јована унука Саву. Божин је живео у задрузи са синовима Тодором и Јованом до њихове смрти а по њиховој смрти наставио је задружни живот са својим унуцима и тако у задружном стању и умро После његове смрти његови унуци наставили задружни жи г10т и у задружном стању умро је унук му Сава 919 год. Мајка пок. Саве, Милица изјавила је да полаже право наслеђа на половину заоставштине пок. Божина по наслеђу од свога сина Саве и срески суд упутио је на парницу малолетног Живорада ради дсказивања, да је постојао задружни однос између пок. Саве, Радомира и Живорадаида су према томе наследници пок. Саве Радомир и Живорад. Тужена странка на;;ела је да није мопра постојати задруга између Живрада, Радомира и Саве пошто ни један од њих није био пунолетан, нити ожењен те није било старешиве задруге. Пок. Савл умро је у трећој години живота према чему вије био способан да обави никакву правну радњу, па није могао ни прећутно да пристане на формирање задруге. Окружни суду Крушевцу одбио је тужилачку страну од тражења са следећих разлога. По § 57. у вези § 507. грађ. зак. под задругом се разуме више пунолетних лица живећих у задрузи. После смрти Божинове тужкоци, као његови наследници, нису могли са пок. Савом, такође малолетним, образовати задругу јер нису имали способност управљања ни собом ни својом имовином, и како је пок. Сава умро као дете у трећој години живота па између њега и тужилаца није постојала задруга за живота, па ни на дан његове смрти. Оснивање задруге природним путем може бити само у случају, кад у задрузи постоје два пунолетна лица, па један умре а његови мушки потомци остану и даље у заједници са пунолетним очевим задругарем, онда и они продужују задругу док се не оделе али према § 57. грађ. зак. природна задруга не може се образовати између малолетних сродника без нарочтог одобрења њихових правних претставника а овде их није било. Пропис § 507. грађ. зак. не тражи овзј услов, пунолетство задруг^ра, али је тај пропис у глави, који регулише наследне односе, где се поред услова из § 57. грађ. зак., који говори о задрузи и предвиђа њену дефиницију (уговорну или природну) ^тражи још и правно средство, али то само у поменута наслеђа, иначе о условима постојања задруге тај пропис не говори. Ни законодавно тумачење од 16. маја 1845. год. бр. 702. не говори о стварању задруге између малолетних приро зним путем, већ само о томе, да малотетни питомци пунолетних задругара формирају природним путем зпдругу са пунолетним задругарима свога псетка т. ј. продужују постојећу задругу. Према томе по:;. Саву, као инокосног после његове смрти наслеђују његови законски наследници по законском реду наслеђа, у овом случају тужена Милица, мајка пок. Саве. Апелациони суд одобрио је сву пресуду а Касациони суд прммедбама свога III оделења од 14 1Х-1935. год. Рев бр. 955/35 поништио пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Што је после смрти пок. Божина образована задруга између његових унука Радомира, Живорада и Саве, јер од дана смрти пок. Б;:жина стекли су се сви услови за постојање задруге између тужилаца и пок, Саве. И ако је у законском решењу уз § 57. грађ. зак. поменуто само продужење задруге између пуколетнихи малолетних лица, ипак се овако мора узети по логичиом тумачењу, који су сви остали а живе у заједници и нико није тражио деобу заједничког имања, наслеђевог од умрлог претка, те постоје сви услови за задругу § 507. грађ. зак." Апелациони суд у Београду није усвојио ове примедбе већ је у писму своме од 25-Х 1935. год. Р. бр. 3846, дао следеће против разлоге: „По § 57. грађ. зак. под задругом се подразумева више лица пунолетних, самих или са својим потомством у заједници живећих. Као што се из самог текста види, законодавац је за образовање задруге предвидео, поред осталог, као услов и пунолетност лица, што има своје нарочито зиачење с обзиром на то, да је задруга заједница више ехономског карактера у социјалвом интересу, јер радна и пословна способност задругара тек даје могућност и гаранције, да ће се заједничка имовина не само боље очувати него и унапредити и задругари наћи више заштити у заједници живаља. И допуна § 57. грађ. зак., изречена у зако-