Бранич

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

373

упућујући на законску дужност адвоката, да чува тајну повјерену му по странци и на његово законско право, да у сваком поступку буде ослобођен дужности да исказује о ономе што је предмет адвокатске тајне, или да било којимначином дозволи откривање повјерених му тајна, наглашује, да је чување адвокатске тајне увјет успјешног заступања интереса странке и давања адвокату оног повјерења, које је темељ адвокатског звања. Адвокат несмије, додуше злорабити ту своју дужност и право, јер би тиме починио дисциплинску кривицу, али да ли ју је починио и тако држави ускратио њезино право откривања злочина, о томе одлучује једино Адвокатска комора. Једино преко Адвокатске коморе смију надлежне власти сазнати, крије ли се у актима адвоката нешто што није адвокатска тајна." 8) Реферат г. Др. Владимира Видмана о мировинским таксеним маркицама за извршење сврхе из § 118 Зак. о Адвокатима. Референт разлаже потешкоће, у које је запао Фонд загребачке Адвокатске коморе а које се тичу плаћања чланских улога, Фонд сам није угрожен, пак би и уз досадање уплате могаобарјош десет година удовољавати својим обавезама, али несигурност би настала у даљњој будућности. А те се потешкоће појављују, негђе у мањој негђе у већој мјери, и код других комора. Требало би дакле данашњи начин уплаћивања замјенити другим згоднијим. Тај би се пак састајао у посебним мировинским маркицама таксеним, које би био обвезан заљепљивати сваки адвокат на све поднеске властима и на правне исправе. Висина таксене маркице равнала би се према рипс{ити поднеска, тако да би такве маркице биле праведан и размјеран терет, свакако мање осјетљив од досадањих редовитих размјерно великих уплата. Крај свега тога с тим би се таксеним маркицама могао постићи лијеп приход, који би омогућио Фондовима да удовоље свим оправданим захтјевима. Ако која Адвокатска комора мисли, да може изаћи и без таксених маркица, може се тога одрећи; главно је, да се може с тим системом послужити она комора, која буде то хтјела, сматрајући да јој тај систем боље конвенира. Доказује се статистичким подацима са подручја Адвокатске коморе у Загребу, колико би се апроксимативно (скоро око милијон динара годишње) дало сабрати на тај начин. Нетражи се од осталих комора да усвоје за себе тај систем, али тражи од Савеза нека подупре Адвокатску комору у Загребу у настојању да добије могућност издавати таксене маркице за свој Мировински Фонд. Упућује на примјере Италије и Румуњске те на студиј, који је у том погледу извршила Међународна унија адвоката и загребачка Адвокатска комора. Г. Влада Симић истиче, да београдска Адвокатска комора са симпатијама прати овај закључак загребачке Адвокатске коморе, те такођер предлаже, да се Савез придружи молби загребачке Адвокатске коморе. Г. Др. Бај упозорава, да ће министарство тражити неку контролу како адвокати те таксе не би пребацили на странке. Требало би унапред том приговору предусрести. Постоји надаље бојазан, да ће прихватом тог предлога са стране Министарства, неки чланови престати уопште са плаћањем доприноса, те предлаже, да остане и неки мали мјесечни допринос чланова. Скупштина затим једногласно прихваћа ову резолуцију: Скупштина Савеза Адвокатских Комора Краљевине ЈугославиЈе закључује подупријети предлог, што га је Адвокатска комора у Загребу дне 13. децембра 1935. под бројем 3384/35. поднијела г. Министру Правде у предмету донашања законске овласти Адвокатским коморама односно њиховим Пензионим Фондовима да у сврху набаве средстава за проведбу осигурања могу издати посебне маркице према правилнику, који би издао Министар Правде у споразуму са Министром Финансија. Савез Адвокатских Комора Краљевине Југославије посредоваће у смислу чл. 4. свог Пословника код владе и свих надлежних фактора, да се тај предлог Адвокатске коморе у Загребу прихвати и оживотвори". 9) Предлог измјене Правилника (§ 14) усврху омогућења успјешнијег рада. Тајник сплитске Адвокатске коморе г. Цр. Јосип Барбиери образлаже предлог за измену чл. 14. Правилника Савеза. Током текућег периода од јуна 1935. до маја 1936. пословни одбор Савеза више је пута био присиљен, да се обрати г. ЖивадинЈвићу, благајнику Савеза у Београду, и да га замоли за личну и брзу интервенцију на надлежном Министарству. Чињеница да се Министарство Правде налази у Београду од особите је важности и значења и за успешан рад Савеза од преке је потребе, да он има једног сталног органа који ће се налазити у Београду и по коме Савез може да у случајевима потребе одмах и брзо интервенира у свим питањима, која засјецају у рад Савеза и у интересе адвокатског