Бранич

500

„Б Р А Н И Ч"

станова Међународног кривичног суда", које ће Одржати у петак 9 ов. мес. у сали Окружног суда за Округ београдски у 18 часова. Одбор решава, да Комора овај патронат не дрнми, јер никада ни до сада то није чинила. Прима се записник заједничке седнице Одбора за измене и допуне Пословника Одбора за измене и допуне посл°вника Коморе од 30 септембра т. г., с тим, да се у дефинитивну редакцију пројеката измена и допуна Пословника унесе нова стилизапија параграфа коју је, по налогу заједнич^е седнице израдио Одбор тројице. Примају се годишњи извештаји Одбора Коморе и Дисциплинског већа као и извештај благајника са предлогом буџета за 1937 год., а који се имају поднетк VIII редовној скупштини коморе на дан 25 октобра 1936 године. Овим поводом решава се да се цели измењени текстови Пословника штампају у Браничу. На предлог Одбора за контролу приправничке вежбе ништи се стаж адв. приправнику Радичевићу Владимиру и то за време од 15 септембра ,1935 год. до 6 априла 1936 год., пошто је одбор стекао уверење, да његова вежба за то време није одговарала прописима Зак. о адвОкатима, с тим, да се предмет упути Заст. Коморе да оптужи ДисциплинскОм већу његовог принципала Миливоја Туцаковића, адв. из Чачка, ради фаворизирања неправилне вежбе. Истовремено одбија се молба Радичевића Владимира за упис у именик адвоката са седиштем канцеларије у Краљеву пошто му, услед горње одлуке о по.ништењу стажа недОстаје још 6 месеца ц 4 дана приправничке вежбе у смислу § 5 Зак. о адвокатима. И о једној и о другој одлуци издати Радичеввћу формално решење, пошто против истих има право употребе правног лека. Тужбу Милице Поповић Бр. 819/36 доставити Радичевићу на одговор. Пошто је дневни ред исцрпљен, Претседник Симић закључује седницу у 20 часова. Записник је прочитан и примљен. Следују потпиСи присутних чланова и овера претседника и секретара,

Б. С. Марковик, доцент Универзитета —• Београд ДЕМОКРАТИЈА И САВРЕМЕНО ПРИВАТНО ПРАВО. (Свршетак .Ј После овакве једне ревије факата добија се заиста утисак да су се законодавци и правници, по свсјој дужности браниоци утврђеног поретка, показали малодушни пред променама у материалном свету. Они су допустили скоро без икаквог отпора да можда пролазни економски хаос поколеба традиционалне идеје приватнога права које су хиљадама година задовољавале потребе разних друштава и добиле тако печат вечних принципа. У место да, чврсто ослоњени на рационалне елементе класичног права, савладају тај хаос и укроте ову разуздану економску реалност, савремени правници су без битке напуштали освештана начела и прилагођавали се подивљалој стварности. Професор Рипер није међутим човек који се олако мири с чињеницама и који ће пред сваким фактом да скине капу. У томе он остаје правник од најбоље традиције. Он не спушта слепо свој критериум на ниво сирове датости, него увек остаје лебдећи изнад ње. Он не сматра да је еволуција права у одређеном смислу увек неумитна и увек сретна, нити да је свака новина у исто време и напредак. Такав начелан став у критици демократског права је несумњиво пози-