Бранич

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ 541

6. Одбор за ироучавање аројеката закона и уредаба: а) да преузме иницијативу да се сваки пројекат Закона и Уредаба благовремено доставља Комори; б) да подноси Одбору Коморе извештаје када је неки законски пројекат или пројекат уредбе проучио; в) да припреми предлог и изради пројекат правила у смислу тач. ђ) § 43. Закона о адвокатима; г) да припреми предлог у циљу извршења одредаба тач. е) и ж) § 43. Зак. о адвокатима. Ово у вези са стањем благајне и предлогом контролног одбора за повраћај утрошеног новца Потпорног фонда. д) Да подноси предлоге Одбору Коморе за дискусију и резолуције у смислу тач. з) § 43. Зак. о адв. 7. Одбор за уређивање Бранича: а) Пошто је прекорачен буџет за Бранич, то до краја године, или измењених прилика у вези са наплатом улога, Бранич да излази на два табака, а да се врше уштеде на чланцима за које се плаћа; б) да води рачуна о заосталим бројевима Бранича из ранијих година; в) да за Комору сачува 5 комплета Бранича како из ове тако и из ранијих година. 8. Одбор шројице: Да у будуће спрема извештај за скупштину који ће као део извештаја Дисциплинског већа ући у извештај Одбора Коморе. Одбор једногласно прихвата овај предлог претседника Симића о подели рада у Комори. Претседник Симић чини још једно саопштење и каже; „У времену после задње седнице Одбора и наше Скупштине, дакле, када нисам имао могућности да обавестим ранији Одбор, ја сам предузео у сарадњи са извесном господом једну интервенцију код Господина Министра правде. Радило се о режиму заведеном од августа месеца } казненом заводу у Сремској Митровици са политичким осуђеницима. Овде су били у питању и разлози хуманитета и разлози правилне примене закона. Како смо ми у овом погледу и кроз нашу скупштину и преко Одбора Коморе увек се залагали за једно сношљиво и законско стање ствари када су у питању политички кривци и осуђеници, то сам одмах прихватио понуду.да учествујем у намераваној интервенцији. Ствар је била у следећем: Ранији Министзр правде Г. Др. Мишкулин уважио је разлоге многих интервенција, међу којима и оне предузете од наше стране, па је прописао уредбу о кућњем реду у казненом заводу у Сремској Митровици у погледу политичких осуђеника. Последица те уредбе била је, како -су сами политички осуђеници изјавкли, једно сношљиво стање у заводу и успостава нормалних односа између управе и њих. Та је уредба била у августу суспендована. Наступиле су тешке последице. Укинута су била основна права која има сваки осуђеник. Настало је нагло разбољевање осуђеника. Најзад су они ступили у штрајк глађу. На молбу породица осуђеника, а по једновременој иницијативи многих институција, био је изабран један Одбор или тач-није једна делегација да интервенише код Г. Министра правде и преда једну преставку, која би била потписана од великог броја незаинтересованих јавних радника. У ту делегацију ушли су г. г. Живојин Балугџић, министар на страни, Др. Божидар Марковић, професор универзитета, Др. Иван Рибар, члан нашега Одбора и бив. претседник уставотворне скупштине, Др. Милан Костић, адвокат и бив. начелник . Министарства -правде и ја као претседник Адвокатске Коморе у Београду. Ова интервенција је срећом потпуно успела. Повраћена је важност раније уредбе и њено важење је проширено на све казнене заводе у земљи (што раније није био случај) суспендована је колективна дисциплинска осуда изречена над свима политичким осуђеницима у Сремској Митровици, и учињене су још неке промене у самом Министарству правде. Последица је била да је одмах престао-штрајк глађу у заводу. Одбоо прима ово саопштење претседника Симића на знање и једногласно одобрава његов рад на овом питању. За овим претседник Симић извештава Одбор да је приликом селидбе утрошено и то: за саму селидбу 2.572.— дин., за куповину лустера и потребног броја сијалпца 2.196. дин. а за дезинсекцију у старом стану 767.— дин. што укупно ■износи 5.535 дин. који издатак Одбор једногласно одобрава. Претседник Симић даје реч шефу канцеларије Радомиру Стоиловићу да