Бранич
522
.БРАНИЧ'
правна сигурност. Поскупљивање вођења парнице судским таксама значи у ствари одрицање правне заштите, Увођење ослобођења од судских такса у случају признавања сиромашког права не даје довољно заштите од угрожавања правне сигурности кад постоји обавеза да се плаћају високе парничие таксе, Тако с једне стране може се признавање сиромашког права практиковати врло рестриктивно а с друге стране може бити и случајеаа, у којима законске претпоставке за ослобођење од такса истина не постоје, али у којима би обавеза на плаћање такса водила осетном привредном оштећењу странке, што као даља последица може довести до тога да се дотично лице одрече права да судским путем остварује свој иначе оправдан захтев. Искоришћавање грађанског процеса као објекта за порезивање тешко да ће ишчезнути из државног буџета. Мора се према томе тежити само томе да се парничне таксе смањују до износа да они коЈи траже судску заштиту то могу поднети. Парничне таксе које држава наплаћује треба — као што се већ и конгрес у Брислу изјаснио — да се плаћају само за пресуду, и то треба да сноси побеђена странка без саодговорности победиоца. За све раније процесне акте треба наплаћивати једну утврђену таксену марку у скромној величини. Ако не дође до пре« суде, онда треба обе странке да плате држави једну скромну утврђену суму. Али оно што у сваком случају треба избећи то је у многим државама постојећа тежња да се за све правне послове, о којима има да одлучује држазни суд или избрани суд, накнадно плаћа такса за дотичан правни посао, која се прорачунава по вредности предмета правнога посла. Могућност наплаћивања такве таксе спречава у многим случајевима остварење захтева путем парнице већ и са тога разлога што такса, која се за правни посао мора платити, не стоји ни у каквој сразмери према парнацом траженој суми или чинидби или према наплатљивости досуђеног захтева. Примитиван је захтев правне политике да тражење државне судске заштите не сме постати узрок једног нарочитог оптерећења нормалног привредког живота, које више или мање има обележје једне новчане казне због тога што се дотични усудио повести парницу...
Др. Радоје Вукчевић, адвокат — Београд. ДРЖАВА И ЦРКВБНО ПРАБОСУЂЕ По учењу хришћанских моралиста брак је света тајна, нераздвојна духовна и животна заједница, темељ породице, друштва и државе. Савремена држава, која је у стварању нових закона сваког дана све активнија, није ипак у стању да писменим повељама расправи сва друштвена питања. Ако је брак темељ лруштвеног живота, онда је бар том темељу држава требала посветити највећу пажњу. Ни у ком случају тај основни друштвени проблем не може се препустити цркви. Такво препуштање је искључено са два разлога: аутономност цркве не може задирати