Бранич

580

»Б Р А Н И Ч"

Одобрава се Борку Николајевићу упис у именик адв. приправника на вежби код адвоката Крчевинца Димитрија у Београду. Одобрава се Петру Петровићу упис у именик адв. приправника на вежби код Вељка Николића, адв. у Зајечару. Брише се из именика адв. приправника Благоје Милетић под 18. децембром 1936. године по одјави принципала. На молбу Бранка Узуновића од 10. децембра т. г. решено је, да му се изда уверење о проведеном времену на приправничкој вежби. Одобрава се Божидару Главичком упис у именик адвоката са седиштем канцеларије у Параћину. Решено је да претседник лично интервенише код Господина Министра правде, да министарстео у будуће не признаје приправнички стаж после 12. јула 1929. год. оним лицима, која нису као адв. приправници били регистровави у Комори. Претседник Симић саопштава, да је члан одбора Др. Иван Рибар у смислу § 43 сл. з) написао реферат о конкордату. Реферат је прочитан и примљен, с тим, да се исти одштампа у Браничу. Реч добија секретар Лука Пешић који реферише по тужбама против адвоката па се доносе одлуке које се по Закону о адвокатима не могу објављивати. Како је дневни ред исцрпљен, претседник Симић закључује седницу у 21 час. Записник је прочитан и примљен. Следују потписи присутних чланова и овера претседника и секретара.

БЕЛЕШКЕ

ПРИМЕНА ЗАКОНА О СРЕДЊИМ ШКОЛАМА Имамо поуздано сазнање, да су око десетак ученика виших разреда мушких и женских гимназија у Београду, при крају првог семестра, одлуком надлежних професорских савета искључени из свих гимназија у држави на свагда и без права на приватно полагање испита. То је најтежа казна коју предвиђа закон о средњим школама, па је стога у закону наређено, да се за оваку одлуку професорског савета тражи квалификована већина (најмање две трећине присутних наставника). Разлог за ова искључења био је у томе, што је полицијска власт писменб известила да су ти ученици чланови илегалне организације и што их је као такве похапсила. Горње одлуке професорских савета донете су једино на основу оваквих извештаја и чињеница да су ти ђаци похапшени. Није било спроведено ни саслушање тих ђака од стране школских власти, а то закон изрично наређује, нити ма какво проверавање навода полиц. власти, нити ма какав поступак. Тако су, противно Земаљском уставу, изречене најтеже дисциплинске казне и без саслушања осуђених лица. Примена Закона је увекједна иста, па ма која власт ту примену вршила. Поред тога, свака у Закону предвиђена надлежност за примену њего-

вих одредаба јесте самостална надлежност; ту не може бити никаквих налога ни наредба за одређену врсту примене. Не улазећи у појединости може се са сигурношћу установити, на основу ових осиовних правних начела, да су ове осуде биле преурањене и донете без обзира на стварно чињенично стање. Нарочито када се има на уму, да извиђајни, па ни истражни поступак против одређеног лица, не дају, пре судске осуде, никоме право да такво лице дисквалификује. У коликој је мери овако поступање неосновано и закону противно најбоље илуструје чињеница, да су неки од ових искључених ђака, после неколико дана проведених у полициском притвору, пуштени на слободу, пошто никаква њихова кривица није утврђена, нити је било основа сумње за њихову субјективну кривицу. Оправдано се поставља питање: на основу чега је такав ђак гимназије онемогућен у свом даљем школовању зашто он, поред неправде коју је претрпео лежећи без икаквог основа у затвору, треба да претрпи и другу неправду, која је само и једино последица прве неправде? Неправилна примена закона увек има такве последице. Надати се да Министарство просвете неће дозволити да се овака примена закона о средњим школама уобичаји. Владимир СЕ>. Симић адвокат