Бранич

,Б Р А Н И Ч"

но право које се, ако не формално оно бар материјално, разликује од државног права (н. пр. право које се односн на брак, синдикалистичко право и т. д.). Поред државнога права постоје, дакле, и друга институционална права, а како је, у крајњој линији, и држава једна институција, дакле једна организована групација која тежи остварењу општега добра, па према томе највишега добра,: достизању недостижнога Бога, 23 ) то је теорија институције унела у правну науку идеју г институционалнога права. 24 ) Нама се чини да је овако схватање теорије институције тачно у колико се тиче социолошкога дела, недовољно разликовано у колико се тиче чисто правнога схватања, а погрешно у колико се тиче филозофскога дела. Кажемо да је схватање теорије институције тачно у колико се тиче социолошкога, дела, т. ј. онога дела, правне науке који се као једно њено крило граничи са социологијом права, јер је неоспорно да, услед испреплетаности интереса, а нарочито услед различитости економских интереса појединаца који у једном даном моменту сачињавају државу одн. човечанство, поред појединаца и државе као једне опште једноправне заједнице, посто.је и многобројне друге групације већег или мањег обима, са већом или мањом организацијом, 25 ) које се у даном моменту, као социјалне реалности, намећу друштву, изазивајући неопходност њиховог увођења у правни систем, т. ј. неопходност њиховог правног регулисања. Различитост интереса у широкој заједници, у чију генезу, данашње постојање, оправдање и нестанак неможемо овде улазити, 20 ) изазива било њихову координацију било потчињаваЊе једних интереса другим, тако да се као последица те координације или субординације јављају социјалне појаве колективног карактера које претстављају реалне чињенице у социологији права, па према томе и у правној науци, одн. њеном граничном, социолошком делу. Тако ми имамо на пр. синдикате или установу брака као последицу координације интереса, и то у првом случају економских, а у другом случају личних — мислимо интереса изражених у облику личне наклоности и љубави (разуме се да је ово гледање на праву природу брака какав би он имао да буде с обзиром на његов задатак и циљ, но какав је, нажалост данас врло редак; брак се у највећем броју случајева јавља као појава субординације с једне стране интереса личне наклоности економским интересима, а с друге стране интереса једног брачног друга интересима другога брачног друга 27 )). С друге стране има-

28 ) В. Оеог^ез НепагЈ: Тћеоп& Ле I' 1п$ШиНоп, Рапз, 1930. 24) в. Ј. Т. Ое1об: 1а ИгеогГе Ле I' 1п51ИаИоп — 1.а зоктоп геаИв1е Ли ргоМете с!е 1а регзоппаШе тога1е е! 1е ЛгоИ а јопАетет ођјеспј у Агсћјуез <3е рћИозооћЈе (1и <ЈгоИ е! де 8ос1о1о§је јиНсН^ие, 1931, по. 1—2. 25 ) у коме би се погледу могло прихватити мишљење г. Оеогде ОигуИсћ-а изнето у његовом делу V Иее Ли АгоП зосШ, о организованом или неорганизованом одн. јавном или прикривеном удружењу. В. супротно мишљење Кепб С1ешепз: РегзоппаШе тога1е е1 регаоппаШе јипсИдие, Рапз, 1935. 26 ) В. о том ближе код Јеап Е)ог<1еуНсћ: гаррог1$ еп!ге 1а МоИоп сГ ЕШ е1 1а К Ј оИоп с1е С1азве8 ЗосШез, Рагјз 1933. 27 ) В. ближе о овоме у нашем раду: Основ ирава наслеђа, у Браничу за април и мај 1935, као и посебан отисак.