Бранич

„Б Р А Н И Ч*

штвену ситуацију која је последица једнога економског система а која, као и све друге друштвене ситуације, као и сви други социјални односи, има или бар треба да послужи извршењу једне социјалне мисије, која је у самој ствари и оправдава. 40 ) Отуда се вршење права својине мора схватити само као вршење једне функције одн. право се својине мора, схватити као једна друштвена функција која се, у облику једне друштвене институције, појављује као једна правно релевантна чињеница која добија своје решење у оквиру позитивног државног права, а своје оправдање у сагласности са друштвеним потребама. Отуда професор Оепу, не негирајући постојање својине као, данашње институције (социолошки део теорије институције), ни њено постојање као правно релевантног факта у оквиру данашњега позитивног правног система (чисто правни део теорије институције), а налазећи њено оправдање у потреби друштва (филозофски део теорије институције) с.правом закључује да ако_једнога дана дође моменат када индивидуална својина (т. ј. својина какву заступају присталице теорије институције) не буде више одговарала друштвеној потреби, законодавац мора интервенисати да би организовао други облик прибављања добара, т. ј. мора је укинути. 41 ) Проблем уговора као и у опште проблем правнога посла претставља данас једно ^од најактуелнијих ^ питања правне науке, нарочито у области приватнога права. Теорија институције је унела у овај проблем мало светлости, али, због погрешности .њенога основнога схватања она га није могла до потпуности решити. Испитујући трансформацију која се догодила у области уговора почев од римског права до данас, теорија институције је, с правом, констатовала како повећање врсте уговора тако и промену дејства већ постојећих облика :"уговора. Констатујући овај факат, теорија институције је, немогући да све ове појаве стави у кадар који је формулисан индивидуалистичким схватањем уговора а посебно индивидуалистичким схватањем аутономије воље, покушала да област двостраних или вишестраних правних послова, који су сви називани уговорима, подели на две групе: уговоре и институције, заснивајући ову поделу, у главном, на посматрању воље појединаца као извора права (код уговора) или друштвеном факту установе (код институција). То се, међутим, показало нетачним. Воља појединаца као извор права, да нас је све више одбачена у науци. 42 ) Принцип аутономије воље појединаца замењен је принципом слободе уговарања. Општа воља, друштво, закон, позитивни поредак, је једини извор свих правних послова чије се само дејство или ефикасност условљавају разним правно релевантним чињеницама, по кад када и из-

*°) 1-боп ОидиМ: ТгаИе <1е ЛгоИ соп$ШиИопе1 4. 1, 2 бсЈ., Рапз, 1914, р. 17; 1Ш.: СЕШ, 1е ЛгоИ ођјесИ/ е1 1а Ш розШуе, Рапз, 1901, р. 152; Ргап?о18 Обпу: 8аепсе е! 1есћт^ие еп ЛгоН ргме розШ 1. II, РагЈз, 1917, р. 234. 41 ) В. наш рад: Основ ирава наслеђа, у Браничу за април и мај 1935, као и посебно отштампано. 42 ) В. 1е гаррогГ егАге 1е ргтаре с!е I' аШопотГе Ае 1а \о1ол1е е1 1е рппсГре Ае 1а ИдегИ сотепИопеИе , у Реуие §6пега1е <ји (1го11, с!е 1а 16§1б1а1тп е{ <3е 1а јигЈзргиЈепсе, 1935.