Бранич

„Б Р А Н И Ч"

би припадали опуномоћ&ном адвокату, као што је овде случај. Према изложеном, првостепени суд је погрепгно поступио, ка^да је окривљени Ж. К. установио само таксе и нужне иадатке, услед чега ја ваљало, дајући места жалби, нападнуто решење поништити и окривљени Ж. И., поред таксе и нужних издатака, установљених по првостененом суду установити, још у име награде (150) сто педесет дин. и даље решити као у диспозитивном делу овог решења." Окривљени може повући иризив и забранити браниоцу да изјављује призив. — Решење од 8. децембра 1936. г. бр. Кппа 139|36. „Прогиву првостепене пресуде зборнога суда уложили су у законитом року лризив оптужени и бранилад јој због строго одмерене казне. „Апелациони суд расматрајући списе поводом уложеног призива установио је, да су по објављивању првостепене пресуде, уложили призив опгужена и бранилац јој због строго одмерене казне. Након ове и-зјаве призива, оптужена је записничком изјавом од 14. новембра 1936. г. повукла свој призив, а уједно и изјавила, да одузима право свом браниоцу, да се у овој ствари користи изјављеним призивом; према овоме, како је призив уложен од стране браниоца противно вољи оитужене, то је исти у смислу § 334. од. 1. К. п. недопуштен, па га је као такав ваљало одмах у седници решењем одбацитп, а повлачење прнзива од страие оптужене ваљало узети на знање и списе вратити првостепеном суду на даљи законити поступак." Постоји дело утаје када лице које је куиило једну ствар са задржатим аравом својине за исту од иродавца до дефинитивне исилаше, исту ствар ирода до иотиуне исилате куиовне цене. — Пресуда од 19. новембра 1936. г. бр. Кппа 119|36. „Противу лресуде првостепеног суда уложио је у законитом року призив са оправдањем државни тужилац 1) због повреде формалног закона из § 335. бр. 6. К. п., не означујући у чему се та повреда закона састоји, 2) због повреде материјалног закона из § 337 бр. 1. б. К. н., јер да је првостешени суд погрешно узео, да постоји заблуда околност која искључује кривицу и кажњивост. Апелациони суд након одржаног претреса приметио је, да је првостепени суд у нападнутој пресуди шропустио да изнесе инкриминисану радњу оптуженика, зашто га је оптужио државни тужилац, те Апелациони суд установљава, да је државни тужилац оптужницом КК. бр. 544/1935. од 20. јануара. 1936. г. оптужио Ч. Б. зато што је, неустановљоног дана почетком 1933. г. у Пот. 0,в. Николи продао казан, који је кунио од фирме Р. за 33.000 дин. а на коме је до тсоначне исплате задржала право својине ова фирма и ако куповну цену није исплатио, па је тако туђу ства.р, која му је била поверена, противправно присвојио, чиме да је починио преступ утаје озн. и кажњив по § 318. од. 1. ст. 2. К. з. „За овим је Апелациони суд примио чињенично стање установљено по нрвостепеном суду које одговара податцима и доказима главног претреса. „Али је и поред устанвдљеног чињеничног стања првостепени суд, ипак погрешно установио заблуду, да оптуженик нпје знао, да продајом наведеног казана, пошто је оштећена фирма била обезбеђена за остатак куповне цепе, врши противправно присвајање поверене му туђе ствари. Напротив, оптуженик је знао, пошто је наруџбеницу потписао, да право својине на поменутом казану стиче тек онда, када буде исплатио куповну цену, а све дотле поверени казан остаје туђа ствар. Тим пак, што је фирма била обезбеђена за остатак куповне цене, оптуженик није стекао ирава својине на поменутом казану, а исти је остао и даље као поверена му туђа ствар, са којом није могао располагати као сопственик и свако отуђење истога је противправно присвајање туђе стварн која му је била поверена на руковање. Према томе првостеиени суд ослобађајући оптуженика од оптужбе на основу § 280. К. п., налазећи да је исти био у заблуди, јер није знао, да отуђујући наведени казан, пошто је оштећена фирма за остатак куповне цене обезбеђена, не врш]1 нротивправно' присвајање истога, починио повреду материјалног закона из § 337. бр. 1. б. К. п., услед чега је Апелациони суд морао дати места признву држ. тужиоца и првостепену пресуду на основу § 405. К. п. поништити. „Даље Апелациони суд на основу чињеничног стања установљеног по првостепеном суду као и на основу иоказа оптуженот датог на данашњем јавном претресу пред овим судом, сматра дожазаним, да је оптужени Ч. Б.