Бранич

СУДСКА ПРАКСА 95

није коцкао нити му је овај дигао новац, сматра да није дужан да му врати јер да овај новац потиче из коцке. За овим је суд ценећи истакнуте наводе странака нашао, да је признањем туженика утврђено, да је заиста узео од туженога 3.100 дин. Навод туженога да није дужан да врати тужиоцу позајмљен новац из разлога што је дуг неморалан и да исти проистиче из коцке, неумесан је и произвољан, јер је признањем самог тужиоца утврђено да се са тужиоцем није коцкао нити пак да му је тужилац тај новац дигао на коцки, већ да су му тај новац дигла друга лица. Суд сматра да овде није у питању једна неморална обавеза, нити пак да дуг проистиче из коцке, већ је овде у питању једна позајмица новца, коју је дужан тужени у см. § 882 г. з. да врати. То што је тужилац био крупије т. ј. лице које је купило пикслу за рачун сопственика локала Ђ. не може се узети да је он учествовао у коцки, нити је пак тужилац дао туженоме на зајам суму од скупљене пиксле, јер би се у том случају појавио као тужилац Ђ., већ на против тужилац је учинио позајмицу од свог сопственог новца, те према томе ова позајмица није неморална • По призиву туженика Окружни суд за град Београд, пресудом од 10 фебруара 1936 год. Пл. 674, преиначио је пресуду Среског суда и тужиоца одбио од тужбеног захтева, са разлога: .ИспитујЈћи побијану пресуду Среског суда за град Београд у границама призивних разлога и призивних предлога — § 556 гр. п. п. а пазећи по службеној дужности да ли у поступку првога суда има какве ништавости — § Ј88 гр. п. п. призивни суд је нашао: Да је побијана пресуда Среског суда за град Београд неправилна и да по закону неможе опстати, па је призивни суд у см. § 591 гр. пп. преиначио и изреко као у диспозитиву, а са следећих разлога: Исказима парничних странака, § 362 гр. п. п. утврћује се, да је тужилац као крупије — скупљач пиксле, у току коцке између туженог и других лица, туженом дао 3.100 дин. и да Је тужени тај новац у коцки и изгубио. Да је тужилац знао да ће тужени тај новац употребити за коцку и да је позајмљени новац изгј 6 ио у коцки суд утврђује како казивањем тужиоца, тако и казивањем туженога. Према томе, дајући новац туженоме у циљу коцке, тужилац је са туженим склопио један недопуштен уговор, те се од свог тражења и одбија — §§ 538, 722 и 794 грађ. зак.* По ревизији тужиоца, Касациони суд у Београду пресудом од 8 октобра 1936 год. Рев. 1106, потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Испитујући пресуду призивног суда у смислу § 598 гр. парн. пост, поводом ревизиЈе тужиоца Касациони суд је нашао: Тужилац у свом ревизијском писмену као ревизијске разлоге истиче противречност пресуде са парничним списима и погрешну правну оцену ствари тач. 3 и 4 § 597 гр. п. п. Упуштајући се у оцену ревизијских навода Касациони суд је нашао: Не стоји против}речност пресуда са парничним списима, јер чињеница коју је призивни суд у својој пресуде утврдио, а на име: ла је тужилац као крупије — скупљач пиксле у току коцке између туженог и других лица, дао туженику спорних 3 100 дин. у потпуној је сагласности са изјавама странака на записнику од 7 јуна 1935 год., на чијим је изказима суд и засновао своје уверење о постојању наведене чињенице. Навод ревидента да тужилац није дао туженику спорну суму у циљу коцке неоснован је и противан слободном судијском ^верењу § 368 г. п. п., који не може бити разлог за ревизију — § 597 г. п. п. Не стоји ни погрешна правна оцена — т. 4 § 597 г. п. п. Призивни суд је правилно применио прописе §§ 538 и 794, г. јер је тужилац дајући туженом спорну суму у циљу коцке са њим склопио један недопуштен уговор, па према томе и ништаван у смислу наведених зак. прописа, те се и новац изгубљен у коцки неможе судом натраг вратити."

Јован Д. Смиљанић, секретар Касационог суда.