Бранич

260

,Б Р А Н И Ч"

Удружења. Овде ћемо констатовати утешаи појав да је Предоснова, у једно доба не великога интересовања за опште ствари, изазвалз знатну и значајну пажњу, посебице у круговима правника. Велимо да је то утешан појав јер Приватно Право, а нарочито Грађанско Право, предсгавља, у приватном животу појединацз, оно што у јавном животу представља Устав: то су два темеља у двема категоријама друштвених односа. А када кажемо темељ, ми тиме обележавамо карактер и Приватнога Права и Права Уставнога: као ни у темеље материалне, у темеље једне зграде, не сме се ни у ове темеље дирати на један рушилачки начин то јест на један начин насилан.него онако како ће се еволуција и Приватнога и Уставнога Права вршити без потреса. А такву еволуцију омогућава једино метод легалности, метод који, не спречавајући развитак ни приватно-ни јазно-правних односа, зајамчава нам код обе речене базе, тј, и у Приватном и Уставном Праву, сталност и сигурност, та два основна реквизита за правни па, дакле, и за општи прогрес. Примедбе и критике на Предоснову кретале су и крећу се у главном у два правца. Једне одбацују целу Предоснову у начелу, јер налазе да, место Аустрискога Грађанскога Законика који је, са трима његовим Ратним Новелама и са Еп1типсН§ип §;8огсЈтт^ од 28. Јуна, 1916. год., н. к., Комисија Министарства Правде одређена за кодификацију Југословенскога Грађанскога Права узела за модел, треба прнхватити, као основу општега Југословенскога Грађанскога Законика, који други страни, по тим критикама бољи, Грађански Законик односно израдити један нов Грађански Закоиик. Друге критике примају, такође, модел Комисије тј. Аустриски Грађански Законик али томе Законику тј. Предоснови чине многе и честе начелне примедбе. Претрес Предоснове се наставља било да се напомене само достављају Министарству Правде било да се оне и објављују. Од штампаних критика и напомена на Предоснову, ми ћемо навести, разуме се, само оне које су нама познаге, јер сигурно их има још: стога молимо да будемо извињени што, из тога разлога, нећемо, можда, овде споменути сва поштована имена. Дакле, дали су себи труда да се позабаве Предосновом и да своје примедбе, стручне и корисне, објаве: Г. Г. Др. Чед. Марковић, 1 ) како у засебним монографијама тако и у својој интересантној полемици са г. Др. Иваном Мауровићем, 2 ) Лазар Урошевић, 3 ) Др. Иван Штајнмец, 4 ) Др. Алекса Матановић 5 ) (примедбе читане и у Удружењу), Др. Јован Савковић, 6 ) Др. Бертолд Ајзнер и Др. Младен Пливерић (као референти Загребачкога Правнога Факултета), 7 ) Др. Станко Лапајне, Др. Алојзиј Одар, 8 ) Др. Виктор Корошец, 9 ) Др. Ернест Свобода (Праг), 10 ) Др. Роберт Мајр (Праг), 11 ) Др. Франц Гшницер (Инсбрук). 12 ) Затим су публиковала своје критике и примедбе и извесна надлештва односно тела: озде мислимо посебице на мишљења Апелационога Суда у Љубљани 13 ) и Окружних Судова у Цељу, Марибору и Љубљани, и на мишљење Адвокатске Коморе у Љубљани: ова последња мишљења као и мишљење Г. Лапајнета штампана су устаоштвом словеиачкога Друштва „Ргаушк". Овоме ћемо до-