Бранич

292

.БРАНИЧ*

материјалног закона из §-а 337 бр. 1. б. к. п. јер да првостепени суд није узео у обзир ппјанство као околност која искључује кривицу; 2) због повреде материјалног закона из § 337 бр. 2. к. п. због погрешне квалификације дела; 3) због одлуке суда о кривици, јер да је оптужени без своје кривице био изазват од стране оштећеног; 4) због непримене § 71 т. 5. к. з, и превисоке казне и најзад 5) због непримене §-а 65 к. з. По овоме је Апелациони суд прнзиве Д. Т.. опт. П. Д. и браниоца му на основу § 338 од. 2. к. п. као очигледао неосвоване одбацно са доле наведених разлога. Апелациони суд расматрајући списе поводом уложених призива претходно је нашао да нема повреде материјалног закона из §-а 387 бр. 1. б. к. п. јер је обзиром на установљено чињенично стање, првостепени суд правилно поступио када напито стање оптуженика није узео у обзир као околност, која искључује кривицу, већ га узео само као олакшавну околност, пошто оптужени није био толико пијан, да услед пијанства није могао схватити природу и значај свога почињеног кривачног дела. За овим је Апелациони суд примио чињенично стање установљено по првостепеном суду, које одговара подацима и доказима главног претреса. По том чињеничном стању првостепени суд је правилно установио кривицу оптуженог и дело му по закону квалификовао, те разлоге које у том погледу наводи пресуда првостепеног суда, усваја н овај суд. Што се тиче одмеравања казне Апелациони суд је нашао усвајајући олакшавну околност напитост, коју је једино и установио првостепени суд, да је првостепени суд правилно поступио, када оптуженом није применио § 71 тач. 5. к. з. јер призната олакшица не оправдава примену тог законског прописа, па доследно томе и казну оптуженоме правилно одмерио, те разлоге које у том погледу наводи пресуда првостепеног суда усваја и овај суд. У погледу пак одлагања извршења изречене казне, Апелациони суд је нашао да је првостепеаи суд правилно поступио, када извршење изречене казне није одложио на основу § 65 к. з., јер оптужени пред судом није потпуно и искрено своје дело признао, з уз то не предлежи ни незнатност учињеног дела обзиром на величину повреде. Према томе нема повреде материјалног закона како то истиче оптужба и одбрана. Апелациони суд је у смислу 2. од. §-а 398 к. п. нашао призив неоснованим, па је стога ваљало у седници донети решење којим се призиви као очигледно неосновани одбацују. 24,— ОшшеЋгни који се у току кривичног аостуика није придружио истоме ради остварења свога ириватно иравног потраживања, није стекао својства иривашног учесника. (Копа бр. 22/37. од 21. јануара 1937. год.) Апелациони суд у Нововом Саду решава да оптужби нема места и кривично поступање обуставља на основу тач. 3. §-а 208 к. п. Трошкове кривичног поступка у смислу §-а 311 бр. 2. к. п. сноси оштећен П. Н. из Н. С. са доле наведених разлога: По одбачају кривичне пријаве од стране Д. Т. у Н. С. решењем бр. КК 26/936 преузео је гоњење оштећени П. Н. и подигао оптужницу противу Н. Ј., оптужујући га, зато што је неустановљеног дана у Н. С. иа својој молб.и упућеној Градском Поглаварству у Н.С., која је у истом заведена под бр. 70429/935 г., а којом је тражио издавање грађевне дозволе, да може на својој кући у ул. Луја Бартуа 78 у место прозора отворити врата, на истој потписао као одговорног мајстора оштећеног без његовог одобрења, па тако начињену молбу употребио и на основу исте добио гражену дозволу, којом је оштећени учињен одговориим за тај рад, дакле начинио лажну домаћу исправу у намери, да се као права употреби, па ју је као такву знајући да је лажна употребио чиме да је починио дело из §-а 214 од. 1. и 2 к. з. Апелациони суд расматрајући списе поводом уложених приговора установио је, да је оштећени П. Н. истина у току кривичног поступка означио износ свога приватно правног потраживања, али се није придружио кривичном поступку ради остварења истога, услед чега се по § 6 од. 7 к. п. не може сматрати приватним учесником. Како се пак у предметном случају ради о делима, која се гоне по службеној дужности, а држ. тужалац је пријаву одбацио, гоњење може преузети и оп-