Бранич

МЕЂУНАРОДНА ГРАЂАНСКА ОДГОВОРНОСТ итд. 329

текстова. Писму је приложен и упитник који садржи веома важна питања, на која је требало одговорити, тако да је у томе погледу постигнута жељена једнообразност. У упитнику Удружење пре свега захтева да му се означе домаћи законски текстови по питању грађанске одговорности у опште а посебно по питању грађанске одговорности аутомобилиста, са стањем јуриспруденције, затим о томе, да ли је оштећени дужан да докаже — утврди кривицу аутомобилисте који је штету причинио, или је претпоставка — презумција да је аутомобилиста крив, од које се претпоставке може само одбранити ако аутомобилиста утврди да је до злог удеса дошло кривицом оштећеног; даље, упитник садржи и питање о разумевању појма чувања — §агсЗе по домаћем законодавству и да ли се појам чувања ствари не протеже и на случај да се ствар налази у рукама неког трећег лица, слуге или пријатеља сопственикова, пита се даље, у коме степену аутомобилиста одговара за штету, да ли неограничено или му је одговорност ограничена на износ једне унапред одређене суме и да ли у случају смрти повређеног, оштету треба плаћати у унапред утврђеној суми или у издржавању оних које је повређени умрли издржавао; постављено је питање да ли се претпоставља да постоји грешка код двојице или више аутомобилиста у случају да има више учесника код судара којим је штета нанета и да ли се те грешке узајамно потиру или се сматрају да су у стицају, т. ј. да се кумулирају. Ако се потиру, онда сваки аутомобилиста има да докаже грешку другог аутомобилисте; у противном, сваки сноси своју сопствену штету. Ако су грешке у стицају, онда сваки аутомобилиста има да накнади штету другоме. Постоји и питање да ли бесплатан путник има право на накнаду штете у случају акцидента и да ли је та накнада штете основана на претпоставци кривице тераоца или се има сматрати, да је бесплатни путник прећутно пристао на ризик везан путовањем аутомобилом, под условом само, да несрећни случај није последица тешке погрешке превозиоца. Постављено је и питање, да ли постоји и притвор аутомобилисте у корист оштећеног док причинилац штете не плати оштету, и најзад пита се, да ли постоје какве гарантије било у обавезном осигурању, било у каквом другом начину, да се обезбеди оштећени од евентуалне инсолвентности или немогућности причиниоца штете да штету ефективно исплати. Одговоре су послали Ауто-клубови из следећих држава: Немачке, Аустрије, Белгије, Бразилије, Данске, Египта, Шпаније, Естоније, Француске, Велике Британије, Грчке, Италије, Летоније, Литваније, Холандије, Румуније, Шведске, Швајцарске, Чехословачке и Јужно-Афричке Уније. Ауто-клуб наше државе није послао свој одговор, тако да стање нашег законодавства по питању грађанске одговорности у опште а посебно грађанске одговорности аутомобилиста, није могло бити достављено, нити бити познато изван наших државних граница. Међутим, као што ћемо даље видети, у нашој држави, на територијама апелационих судова у Љубљани и Сплиту, важи и данас аустриски закон од 9. августа 1908. год. К§. В1. бр. 162 за штете нанете у аутомо-