Бранич

УГОВОР О ЗАДРЖАЊУ СВОЈИНЕ НА ПРОДАТОЈ СТВАРИ 349

свој бризи и предвиђашу мужа, материално необезбеђена. Жена му је ту, али мираза нигде нема. д.) Грађанско друштво сматра брак основном установом друштвеног живота. Брак се повлашћује и штити, живљење ван брака се сузбија на разне начине. Законодавцу је због тога стало да се брак одржи докле год је могуће, али му је са истих разлога стало да се неминовно сваки брак раскине када се покаже да је његово фактичко постојање немогуће, или је престало. Законодавац не трпи бракове који постоје правно, али не и фактички. Ако супрузи не могу да живе заједнб он их гони да се разведу (на пр, § 100. г. з.). То је у интересу брака: место једног несрећног, пружа се могућност да се новом женидбом и удадбом створе два срећна брака. Поравнање које би супрузи склопили: да се не разводе али да живе одвојено и којим би регулисали своје имовинске односе, законодавац изрично забрањује (§ 103 г. з.). Повраћајем мираза без развода брака, ово стање за које је законодавац казао да га неће јер је противно суштини брака — фаворизирало би се. Примивши мираз жена би живела ванбрачно на једној, а муж на другој страни, јер неког нарочитог потстрека да своје брачне односе коначно уреде неби имали. Прво се дакле решење показује као правично, у складу са установом брака, и потпуно саобразно законском тексту, у свим случајевима па и у оним где је жена без своје кривице истерана из мужевљеве куће, случајевима на које се канда једино мисли када се супротно гладиште заступа, и ако поред ових постоје и случајеви друге врсте. Такво решење захтева сама природа мираза, а жена која би хтела ипак боље да се обезбеди, морала би место миразног да закључи који други брачни уговор, од оних за које и наш грађ. законик зна.

Јакша Радовић, судија Среског суда за град Београд. УГОВОР О ЗАДРЖАЊУ СВОЈИНЕ НА ПРОДЛТОЈСТВАРИ Тужилац је у тужби и на рочиштима представио: 1) Да је фирми „Т" тужилачка фирма продала једну контролну касу марке „Национал" с тим, да фирма „Т" исплати куповну цену ове касе у 18 месечних рата, али, да тужилачка фирма задржава право својине на продатој каси до потпуне исплате куповне цене. 2) Да је II Пореска Управа у Београду ту касу узела у попис од фирме „Т" за порески дуг те фирме; 3) Да је тужилачка фирма тражила од Пореске Управе, да се ова каса излучи из списка пописа као својина тужилачке фирме,, али да је Пореска Управа одбила да то учини, оспоравајући право својине тужилачкој фирми на тој каси. Ради тога је ту-