Бранич

356

,Б Р А Н И Ч"

дозволити не само на основу правоснажних судских одлука, него и на основу других аката и исправа којима се извршни наслов лишава свога дејства, но ти акти и исправе морају одговарати, по својој форми и начину постанка, извршном наслову, па да би се могли појављивати као против-извршни наслов (на пр. одлука административне власти којом се укида или преиначује — услед обнове поступка или услед укидања и мењања одлуке — ранија одлука која је послужила као извршни наслов у поступку судског извршења 6 ). 2. — Поступак за провођење противизвршења покреће се по предлогу ранијег извршеника одн. лице које се јавља као његов, универзални или партикуларни, правни сукцесор, чија сукцесија мора бити доказана јавним или јавно овереним исправама (§ 14 Ип.). Као извршеник јавља се у поступку противизвршења ранији тражилац извршења одн. лице које је његов, универзални или партикуларни, правни сукцесор (чија сукцесија мора бити исто тако доказана јавним или јавно овереним исправама —§14 Ип.), но овај други, т. ј. партикуларни сукцесор само тад и у толико у колико је по прописима материјалног права пуноважност његовог стицања, у опште или само у једном периоду времена, зависна од пуноважности стицања његовога претходника одн., у крајњој линији, ранијег тражиоца извршења. Сам предлог подноси се извршном суду, т. ј. суду који је провео извршење на основу укинутог или преиначеног извршног наслова и при томе је без значаја да ли је поступак главног извршења већ завршен или је још у току. У погледу облика предлога за дозволу противизвршења, у погледу, дакле г његове форме и садржине, важи све што и за предлог за дозволу извршења, тако да је његов захтев, петитум, управљен на ,,оно што му је иа основу поменутог извршног наслова дато", т. ј, било на наплату извесне новчане тражбине, било на остварење кога неновчанога захтева, било, најзад, на само обезбеђење којег од ових наслова (но у овом случају уз аналогну примену прописа из § 45 Ип.). 3. — Чим прими предлог за дозволу противизвршења, извршни ће суд предузети све потребне радње ради утврђења оправданости самога захтева (ст. 3 §-а 51 Ип,). Своју, пак, одлуку о томе предлогу он ће донети тек на основу претходне усмене расправе (ст. 1 §-а 51 Ип.) и та ће одлука гласити у смислу издавања или одбијања дозволе противизвршења 7 ). Том својом одлуком, која се доноси у виду закључка,. извршни суд одлучује коначно о самом предлогу, тј. у колико је она позитивна суд њоме дозвољава противизвршење. Ипак, с обзиром да је лицу против кога је дозвољено противизвршење, дакле ранијем тражиоцу извршења, наложена дозвола противизвршења једна нова обавеза коју он можда не може моментално и одмах да

6 ) У случају да се противизвршење захтева услед тога што је извршеник у току извршног поступка сам измирио захтев из извршног наслова, чињеница измирења мора бити констатована у облику јавне или нриватне исправе. 7 ) У колико суд изда дозволу за противизвршење, њен се обим не мора поклапати са захтевом тражиоца противизвршења, јер суд може удовољити овом захтеву само једним делом.