Бранич
474
,Б Р А Н И Ч"
држине исправе које имају обавезну снагу за странке; 18) само дефинитивне пресуде могу бити предмет правног лека. Сви елементи спора имају да се испитају и реше пред призивним судом; 19) записник мора да садржи ток целе усмене расправе, као и саслушање сведока и странака. Записник треба да буде верна репродукција датих изјава. — Препоручује се да се ове изјаве региструју у записник помоћу свих сретстава које модерна техника ставља суду на расположење; 20) судија који остане у мањини, без обзира коме суду припадао, има право да захтева да се његово одвојено мишљење са образложењем унесе у су ску одлуку или да јој се у препису приложи; 21) пресуде због изостанка имају се донети по кратком поступку, и ако нема већих сметњи, саставнЈи на општем формулару унапред спремљеном. — Приговори против таквих пресуда могу да се уваже само онда, ако странка, против које је таква пресуда донета, оправда свој изостанак веродостојн 1М разлогом; 22) изражава се жеља да се сни спорови решавају највише у две инстанце. Ако је законом предвиђена и трећа инстанца (Касација), њено решење мора, и у случају поништења или касирања, бити такво, да спор буде и стварно коначно решен код тога суда, изузев случаја да се спор процесуално налази у таквом стању да је немогуће да се на овај начин суди; 23) осим права редовног призива, мора постојати и могућност ревизије противу сваке правомоћне пресуде у случају судске погрешке која произилази, на пример, зб )Г подношења исправе за коју се доцније сазнало да је лажна, због сведочења за које је кривичном пресудом доказано да је лажна, због одлучујућих исправа које су на преваран начин задржане или су пронађене после расправе, као и због других сличних случајева; 24) спорови који се тичу искључиво приватних интереса, могу се решавати пред изборним судовима. Судије изборног суда могу бити овлашћени од стране парничара да спор расправе као суд добрих људи и без права на правни лек. Међутим, судије су дужне да се како у поступку, тако и приликом доношени пресуде, држе законских прописа јавног права. У случају повреде таквих законских прописа, странкама је дозвољено да се обрате редовном суду; 25) правда мора бити што јевтинија. Морају се предузети мере да таксе не буду никад разлог, да се странке одврате од редовних судова. Судске таксе има да плати искључиво она странка којз је парницу изгубила. Држава нема ништа да тражи од странке која је у парници победила, јер ова има своја права да добије бесплатно. — Таксе имају да се наплате само једанпут, и то приликом изрицања пресуде. — По изузетку може се наплаћивати и једна незнатна такса у почетку спора и то у земљама, где постоји још систем да се таксе на тај начин наплаћују. II.) По реферату Сежурнеа, батонијеа из Орлеана, ,, Цивилн сиособност удате жене „утврдивши да је живот на домаћем огњишту, живот удвоје, живот међусобне оданости и сарадње; утврдивши да муж, и ако позван да врши супружанску власт, н сме никад ограничавати слободу жене; да слобода ове мора оит осигурана противу свих злоупотреба власти од стране мужа и Д њена личност, која има свој племенити задатак на домаћем огњ шту, несме бити ни потиснута ни увређена —