Бранич

Год. XXVI

Б Р А Н М

Београд, новембар 1937.

Број 11.

Д-р Јаков Челебоновић, адвокат — Београд. О ГРАНИЦАМ4 СУДСКОГ ТУМ4ЧЕЊА У ВБЗИ СА ПРИМЕНОМ § 314. Г. 3. Извори објективног права јесу закон и обичајно право, у које улази и судско тумачење. Дуготрајни правни обичаји једнога народа или једнога круга народа сачињавају обичајно право. Судска пракса је општа, једнообразна и дуготрајна примена једнога правног правила од стране судова на једном правном подручју. Обичајно право а нарочито судска пракса били су како извор објективног права тако и сретство за развијање правних правила за време важења институција римског права и пре доношења позитивних закона. Доношењем позитивних закона стаје се на пут слободном развијању правних правила, јер се конкретни случајеви објективног права редозно супсумирају правилима и начелима изложеним у позитивним законима, па се појављени конкретни случајеви имају подвргавати и редовно расправљати по прописима изложеним у дотичним позитивним законима. Изузетно, кад се појављују правни односи и чињенице, за које не постоје законски прописи, на које би се исти прописи могли применити, или не постоје јасни прописи. може се стварати и развијати судска пракса, која ће у појединим случајевима имати важност сличну позитивним законима. Дакле, кад се постојећи прописи позитивних закона не могу применити на појављене правне односе и чињенице или се ови по својој суштини удаљавају од нејасно или непотпуно изражене воље законодавца, онда се приступа примени обичајног права и постојећем постојаном судском тумачењу. Судском тумачењу (било граматичком или логичком, било у рестриктивном или екстензивном смислу) има места у случају нејасности закона ради изналажења и примене воље законодавца или ради попуњавања празнине закона. Правни обичаји и судска пракса могу бити извор позитивног права једино за случајеве, који се не дају подвести под прописе постојећих закона, или на које се постојећи законски прописи не могу применити с погледом на природу дотичног случаја и на правицу. За правне односе и чињенице, које се могу подвести под постојеће прописе позитивних закона, не могу се створити нови обичаји ни судско тумачење па ни судска пракса, већ се сви ови конкретни случајеви имају расправити по дотич-