Бранич

Г1 Р И К А 3 И

557

§ 10 Мења се и гласи: „Уредаи члан Фонда који је избрисан из именика адвоката може и даље остати члан Фонда ако у року од 15 дана ао брисању да писмеку изјаву о продужењу чланства и Уиравни одбоо га ирими. Не учини ли то у остављеном року престаје бити члан Фонда и Фонд му враћа 70°/ 0 уилаћених улога. Члановима који су до дана брисања били изгубили своја ирава ирема Фонду у смислу § 8 Правила, фонд ће вратити 70°/ 0 уплаћених улога. Чланарина до 3 године не враћа се. Члановима који су уживали ренту од фонда одбиће се од ирииадајућег дела улога сума коју су иримили од фонда на име ренте. У случајевима ионовног уииса у именик адвоката, лица о којима је реч у овом §-у могу ионова постати чланови фонда само ирема проаису § 8 Правила рачунајући улоге од дана ирвобитног уииса у фонд. Ако буду иримљени у чланство фонда рачунаће им се у уплашу раније задржани улози" § 13 Додаје се нова тач. 4) која гласи: ,У зајмове чланови.та фонда на аодлози уалаћених улога до 25*/ 0 ". § 16 Мења се и гласи. ,На скуиштини имају акшивно и иасивно изборно ираво и ираво учешћа само уредни чланови фонда", § 28 У ставу I брише се последња реченица, која гласи: „Не учини ли то уписује се у најнижи платежни разред". § 35 Додаје се нов и гласи: ,Ове измене усвојене су на Ванредној скуиштини члаова фонда одржаној 31 октобра 1837 год. и стуиају на снагу даном објаве у „Службеним новинама'. * 3: & Уевојене измене Правила упућене су Господину Министру Правде на одобрење у смислу § 118 Зак. о адвокатима.

ПРИКАЗИ Др. Павле Расшовчан: Трговачки закон Краљевине Југославије, Загреб, 1937. Издање Типдграфије д. д. стр. 378. (Латиницом). Уводни закон за нови Трговачки закон још није донет, те он с тога није још ступио на снагу, односно није добио обавезну снагу према завршном § 513. Али пре него што ступи на снагу, потребно је се са њим упознати, пошто је то први покушај изједначења трговачког права код нас. Г. Др. Растовчан је с тога објавио текст са стварним регистром, а Закон је објаснио у веома опсежном предговору. Изједначење трговачког права код нас, као што је са изједначењем законодавства, у опште говорећи, био случај, није извршено на основу једног унапред спремљеног система, нити ово изједначење преставља потпуно изједначење трговачког права код нас. Система нема, јер се код нас почело прво са изједначењем процесног законодавства, па се тек онда прешло на изједначење материјалног права, тако да до данас немамо још изједначено материјално грађанско право нити трговачко право у колико није изједначено новим законом односно трговаца, трговачког особља и трговачких друштава. Међутим, требало је поћи прво са изједначењем материјалног грађанског права, па како то није учињено, присуствујемо доношењу многобројних уводних закона, који покушавају да ублаже тешкоће приликом примене нових закона услед остатка неизједначеног материјалног приватног права. Зато, ни Уводни закон за Трговачки закон неће бити друкчије опремљен