Бранич

„Б Р А Н И Ч 1

морала није психолошки већ првенствено социолошки проблем". У вези са тим схватањима поставља се и питање пореских утаја. По мишљењу г. Др. Дуканца, „пореска утаја није псилолошки већ социолошки проблем. Порески морал не зависи од једног апсолутног људског морала, он не зависи од душевних особина појединаца, већ је он последица друштвеног живота. Када би порески морал био лична душевна особина појединаца, онда би сваки појединац морао да дела према ступњу развијености своје психе, па би се морало десити, да на страни оних који врше утају пореза као и на страни оних који га поштено плаћају буду истовремано и богати и сиромашни. Реакција на разрез пореза била би индивидуална појава и не би зависпла од друштвеног положаја пореског платца (односно пореског обвезника) већ од његовог моралног савршенстза. Међутим, то је потпуно погрешно. Као што нас историја и искуство уче, пореска утаја је масовна, тачније речено класна реакција на расподелу пореског терета, а никако не индивидуална реакција. Порески морал не зависи, дакле, од моралних особина пореских обвезника зећ од њиховог друштвеног положаја, од њихове класне припадности" Из ових кратких излагања излази да је г. Др. Дуканац ушао у проблем опорезивања веома дубоко и да га је схватио са свом потребном ширином. По документацији и по начину обраде дело преставља један потпуно успео научни покушај да се опорезивању дају научни основи. У томе погледу дело је потпуно успело и нама може бити веома драго да ово констатујемо с погледом на велики труд који је г. Др. Дуканац уложио када је дело писао. Аппиајге <Је ИАбзоааНоп Уои§оз1ауе сЈе ОгоИ 1п(егпаиопа1,1го181ете уо1ите, Ве1§гас1е—Рапз, 1-еб ЕсШјопз 1п1егпаИопа1ез, 1937, рр. 506. Југословенско удружеље за МеЈјународно право објављује свој трећи Годишњак, пошто је први и други објавило 1931, и 1934. год., увек на француском језику, у намери да отање наше науке престави иностраном правништву и свима онима које наша држава и наша наука интересују. У предговору објашњено је зашто овај трећи Годшшњак излази у неколико са закашњењем. Разлози изван редакционог комитета томе су узрок. Радови који се објављују подељени су на студије из Међународне сарадње, Дипломатске историје, Међународног јавног права, Међународног приватног права и Међународног кривичног права, затим на Преглед јуриспруденције судоваивла сти југословенских по предмету Међународног права, на Преглед књига, Библиографију, Белешке, Преглед организација и Рад Удружења. У првом делу објављене су следеће расправе: МеђунарОдна сарадња—Ђура Поповић: Југославија и Друштво народа, Богумил Вошњак: Балкански пакт и Рафаел Леви: Улога државе Срба, Хрвата и Словенаца при изради Пакта Друштва народа. Дипломатска историја: Александар Соловјев: Основи Међународног права у југословенској историји и Јозеф Нађи: Положај Југословена у 1872. години како га је видео један француски дипломата. Међународно јавно право: Мирослав Плој: Расподела предратног аустријског и угарског јавног дуга према уговорима о миру Сен-Жерменском и Тријанонском, Перо Митровић: Конвенција о риболову на Јадранском мору, Владимир Луначек: ЈугословенсКе конвенције о двојном опорезивању, Вукашин Животић: Садашње стање народних мањина у Југославији, Леонид Питамиц: Опажања по питању нароДности у СјеДињеним државама и Илија А. Пржић: Проблем оДноса између унутрашњег и међународног права и дискусије о томе у Југословенској правничкој науци. Међународно-приватно право: Милорад Стражницки: Извори приватног југословенског поморског права, Видан О. Благојевић: Докази и правна моћ пред југословенским судовима и Борис Фурлан: 0 сукобу закона у Међународном приватном праву који се односе на плаћања у аустро-угарским крунама. Међународно-кривично право: Радивоје Николајевић: Екстрадиција у ЈУ" славији. У јуриспруденцији југословенскнх судова и власти у међународном домеву г. г. Ђорђе Андраши и Милан Бартош приказали су 41 врло интересантан случаЈУ приказу књига приказана су 22 дела југословенских аутора од стране г.гМирка Г. Авакумовића, Илије Пржића, Стевана Ђирковића, Натка Катичића, ВојИ" слава Радовановића, Ивана Тончића, Бранка Лукача, Миленка Милића, Милана Бартоша и Радомира Живковића. Библиографија југословенских дела у иностранству, студија и чланака пр 0 ' казана је и то од стране г. Суботића у колико се на Немачку оДноси, а у сараД њи