Бранич
УТВРТзИВАЊЕ И ВЕШТАЧЕЊЕ ВЕЛИЧИНЕ ШТЕТЕ итд.
573
да се прво решава цело ово питање по могућству споразумом странака, а кад овога нема, онда, тек долази утврђивање штете вештацима. Општи услови говоре о чисто формалним стварима како се постављају ови избрани вештаци, али ништа не говоре, како и по коме поступку они имају да обаве тај посао, као и каква је њихова функција, да ли су они избране судије или само обични стручњаци. Говори се о обавезности вештачења за обе странке па и за сам суд на случај спора, а не пружају се никакве гаранције за правилност оваквог вешгачења, нити пак дају могућности за корекцију вештачења у случају неправичног одређивања висине настале штете. Иде се још и даље, па се омогућавају осигуравајуће установе, да у случају извесних сметњи од стране осигураника саме осигуравајуће установе одреде величину штете, не пружајући гаранције, да се сметње објективно утврде, нити се пак пружају могућности, да се у једном таквом случају величина штете утврди од стране једног трећег незаинтересованог тела. Као што је познато услови се увек више мање раде једноставно, пошто их прописује само једна страна — осигуравајућа установа. Наравно у колико су услови уговор, обавезни су за странке, сем у случају да су противни јавном поретку и благонаравију. Овако састављени очпгледно су противни овим принципима, а по готову једноме од оних најглавнијих принципа, а то је принципу правице. Морамо овде овом приликом да додирнемо још једно врло важно питање. У другим земљама постоје неке врсте коморе вештака — стручњака. Не може свако да буде стручњак — вештак. Мора да буде уписан у ове професионалне организације које су довољна гаранција за стручносг вештака. Листе ових стручњака приступачне су свима, па и осигураницима из најширих кругова у случају потребе. Код нас у опште не постоје овакве институције! Осигураници су упућени, да сами врше избор свога вештака, па како се овај избор врши брзо то они за вештака често пута изаберу првога познаника кога се сете, и ако он нема потребну стручну спрему за оваква вештачења. Осигуравајућа друштва и у оваквим случајевима у повољнијем су положају од осигураника. По правилу они имају сталне унапред одређене вештаке за разне врсте осигурања. Овакви вештаци имају довољно искуства и могу да врше пресудан утицај на нестручне људе у оваквим вештачењима. Овако редиговани услови не говоре да ли се може уговарати избрани суд како за решавање правних питања, тако и за утврђивање величине штете. По немачком закону овакви уговори нису забрањени, док су по аустријском забрањени. Доцније ћемо се вратити на ово питање како је оно по нашем закону решено. Можемо још сада у почетку третирања овога питања о вештачењу по нашем закону истаћи, да се овде с обзиром на опште услове и на споразум о избору вештака ради стварно о извођењу извесних доказа ради утврђивања висине штете. Наш доказни поступак у грађанском поступку не предвиђа овакво извођење доказа. Он предвиђа вештачења, али само у спору и то суд у ствари наређује. Странке само предлажу извесне особе за вештаке, али их ипак суд поставља и ту је суд слободан у избору. Затим предвиђа извесно вештачење ради обезбеђења доказа. Иначе друге