Бранич

СУДСКА ПРАКСА

591

само проширење и пренос познате конструкције у друге сврхе (§§ 8 и 10 т. 1 Зозис. —• По. 3/36, Кж. 11/36). Тужба за поништај патента не застарева и може се подићи за цело време трајања патентч (а у извесним случајевима и по престанку патента), а за исту је легитимисано и директно незаинтересовано лице (По. 8/36). Нема места поништају оспореаог модела због неновости, када се предмет модела састоји из дезениране гумене коже за ђонове (мрежаста површина са унакрсним испупченим линијама у виду ромбова у којима се налазе елипсаста удубљења), а када му се супротставља раније публиковани модел гуменог ђона чија се површпна састоји из испупчених ромбова, нарочито још стога, што се супротстављени модел састоји и из других елемената, те је укупна комбинација његова потпуно различита од оспореног модела. Још мање има места поништају оспореног модела, када му се супротставља један раније заштићени модел гумене коже, чија се површина састоји из каадратне мреже, која је по изгледу битно различнта од ромбичне мреже оспореног модела (§ 46 у вези са § 38 Зозис. Мо. 1/35). Када тужилац у сагласкости са тужеником одустане од тужбе за поништај узорака, дужан је у смислу § 126 ст. 3 Зозис., у вези § 14 т. 4 Зак. о суд. такс. накнадити туженику све парничне трошкове (Мо. 1/36). Жиг који се састоји из речи „А16из", сличан је са жигом из речи „А1ћшп", без обзира на значење ових речи, јер је меродаван утисак, који ова оба обележја за исту робу, остављају на купца (Кж. 3/35). Жиг који садржи као главни елеменат вербалну ознаку „КасЗоп" сличан је са ран и ј е регистрованим жигом, који садржи ознаку „КасПоп", без обзира на разли ЧИТ ост етимолошког смисла ових ознака. Разлика у начину стилизације иденхичног мотива, не може се узети у обзир при оцени питања сличностн, када је у питању просечан купац С§ 64 т. 3 Зозис. — Жо. 13/35, Кж. 14/36). Када се у спору за опозивање једног жига утврди, да је туженик био раније осуђен код редовног суда, по тужби истог тужиоца за дело из § 11 т. 1 Зак. о нелој. утакмици, због употребе истог знака, и да је пресуда суда постала извршна пре доношења тужбе за опозивање жига, тужени је дужаи да накнади тужиоцу у целости парничне трошкове проузроковане тужбом за опозивање, кзо страна која је свесно проузроковала спор код Одбора за оспоравање; јер је она била дужна одмах по извршности пресуде редовног суда по делу нелојалне утакмице да се одрекне свог регистрованог жига, па мада је на њему истакла своју фирму, која се није налазила на инкриминисаном знаку, који је расматрао редован суд, (Жо. 8/Зб, Кж. 1/37). У спору за опозивање жигова, када тужилац докаже да је за обележавање својих пера за писање употребљавао без регистровања етикете у комбинацији црвене и златне боје, плаве и сребрне боје, црвено — жуте — зелено — златне и најзад плаво —жуте — зелено — златне боје, све са украсима и натписом „АИапИс репз", и да су те етикете у доба регистровања спорних жигова већ биле позна^те у заинтересованим круговим као обележја робе његовог предузећа, а када су оспорени жигови слични са означеним етикетама, која се сличност огледа по величини. облику, бојама, украсним мотивима — шарама, као и по целокупном изгледу сваког од оспорених жигова са одговарајућим етикетама тужиоца, има места опозивашу ових жигова на основу § 65 Закона о зашт. инд. својине. Чињеница да је туженик под овим етикетама испоручивао тужиоцу наручену робу, не оправдава гледиште тужене стране, да је она прва на овај начин стављала означене етикете у промет преко тужиоцз, јер испорука робе тужиоцу са етикетама које су за њу нарочито према уговору израђене и које је она за себе изабрала, не може се сматрати као истовремена употреба ових етикета од тужене стране, и она би морала независно од ове испоруке доказати, да је за своју робу употребљавала исте етикете раније или бар једновремено са тужиоцем. Стављање ознаке ауторског права од стране литографз, који је односне етикете радио по наруџбини тужене стране, не искључује могућност стицања права својине и употребе истих за означавање робе од стране тужиоца на основу уговорених односа са тужеником, без повреде ауторског права литографа. У случају сумње, да ли је тужиоцу уступљено само привремено правсупотребе односних етикета за време трајзња уговорних односа, Одбор за оспоравање овлашћен је да се упушта у тумачење уговора, по потреби да у ову сврху саслушз странке и да им наложи заклетву у смислу §§ 437 и 74 Гр. п. п„ (Жо. 10—13/36, Кж. 4/37). Љуб. Мирковик, правни референт Управе за инд. своЈину.