Бранич

СУДСКА ПРАКСА

597

Преталата се за лист мора илатити и ако се исти не чита. С. а. с. тужбом свсИом против Ж. К. из П. претставио је, ла му је тужени остао дужан 1100.— дин. на име претплате за савезни лист „Ф. в.". Тужени је навео да је био претплатник у 1929. г. и за ту годину је послао претплату у 200,— дин. Идуће године он је престао да буде претплатник на следећи начин: како на првом примерку пом. листа који изађе у почетку годиве стоји: да ко не жели да буде претплатник треба да врати први број назначивши да не прима, што треба да значи да ке жели да буде претплатник. Тужени је на првом примерку који је изашао у 1930. г. ставио назнаку да ве прима и тај лист вратио натраг, па сматра да од тога доба није претплатник и да не стоји према савезу ни у каквој обавези. Наводи и то да је савез и поред тога, што је он одрекао да буде претплатник и даље му слаолист, али да он—тужени није могао да му забрани, нити пак да се тужени може да стави у обаве"зу, шиљањем извесних ствари које није наручио и тиме се излаже и труду и материјалним издатцима, већ је стално лнст бацао у корпу, Стога је сматрао да тужил. страни не дугује ништа. Срески суд у П. р пресудсм својом од 25. VIII. 1936 г , бр. П —124 —36—9. одбио је гужбени захтев мотивишући то, да се из извода из књиге које води савез види да је тужени платио 1929. г. претплату за вјесник у 200,— и да је од 1930. г. до 1935. г. био задужен за вјесник са 1100.— дин., а из пошт. упутнице се види такође, да је тужени платио у 1929. г. 200.— дин. за рачун савеза, Сматрао је да се то не спори, већ да је предмет спора: да ли је тужеви отказао савезу да буде претплатник на начин како тужени тврди. Како и по признању тужиоца на првом примерку листа, који у почетку године изађе, стоји: да ко прими први примерак сматраће се да жели да буае претплатник — супротно томе: ко врати примерак листа, сматраНе се да не жели да буде претплатник и како тужени тврди да је први примерак у 1930. г. вратио назначујући да не жели да буде претплатник, томује суд досудио закле1ву и он заклетвом потврдио, да је отказао савезу да буде претплатник 1930. г. на начин како је то у својој речи претставио. Стога је суд смаграо на основу овога да тужени није дужан да плаћа претплату за лист, па је одбио тужиоца. На ту пресуду тужил. сгранка изјавила је призив. Окружни суд у С. пресудом својом Пл. 241—36—1 од 13. II. 1937. г преиначио је пресуду првостепеног суда и пресудко у корист тужбе са разлога: што лице које је отказало лист фактички, али га и даље за читав низ година прима по основној правичности треба и да га плати. Ово тим пре што је, ако није желело да буде претплатник, могло без икаквих трошкова да одбије пријем листа од поште и да га врати натраг. И ако се узме да је враћањем првог броја у 1930. г. тужени и рискинуо уговор о претплати, мора са узети да је конклудентном радњом, примањем првог следећег броја и осталих за неколико година унапред, пристао поново на претплату и да је за то дужан да плати дужну своту. Затнм, тужени је враћгњем првог броја листа за 1930. г. раскинуо свој однос са тужиоцем. Да ли је тужилац тај број примио или не еасвим је без значаја. Дужност је пријемника листа да нежељени лист врати. Да ли ће га незвани пошиљалац прчмити, њега се не тиче, јер он није тражио да му се лист за ту годину шаље. Али сгранке које уговарају могу закључивати и раск^дати уговорне односе према своме нахођењу, неограничени број пута. Када је тужени, како сам признаје, одмах наредни број и све наредне бројеве примио, он је конклудентном радњом, која је према § 532. гр. зак. довољна да се уговор закључи, наново закључио уговор о претплати са тужиоцем. Према томе, дужан је да иретплату исплати. Ако није желео да прими лист тужени је инао да одбије пријем од поште, пошто није везан ни за какве трошкове а не да пријемом листа штети тужил. странку, а себи макар са вредношћу хартије користи. У осталом, за ову је ствар сасвим без значаја да ли се тужени са пријемом листа користио. Он је дужан да га плати јер је лист за тужиоцз, који му га је слао, претстављао извесну вредност, а неплаћање претплате — штету у сваком случају, читао њега тужени или га бацио у корпу. У противном би изашло, да лица која примају часописе али немају времена да их читају, не треба да плате претплату. Због овога је првостепена пресуда преиначена и досуђено по тужби Љуб. Н. МилојковиЋ, судија Срескога суда у Паланци См.