Бранич

6

„Б Р А Н И Ч"

Но, сви фондови нису се подједнако развијали. Фондови извесних комора успели су да у рачунском и материјалном погледу даду повољне резултате, узимајући у обзир број уредних осигураника. Да би могли да се обезбеде финансијски, извесни фондови су морали да мењају своје одредбе и да одреде губитак права на коришћење осигурања за оне чланове који нису плаћали своје уделе. Ова мера била је неопходно потребна, да се не би фондови финансијски руинирали, чији би крах погодио уредне чланове који су дали свој пуни удео, а за рачун оних, који нису или хтели или могли да одговоре својој обавези према фонду. Но фонд једне коморе није успео чак ни у томе, већ је морао да ликвидира са тако званим осигурањем и да пропише нови начин, који је у ствари пензиони фонд претворио у потпорни фонд. Али, и они фондови који су изменом својих правила успели да сачувају здраво финансијско стање и да пруже реално обезбеђење својим уредним члановима, нису одговорили оном основном наређењу Закона о адвокатима, да сви адвокати имају бити осигурани. Пошто се сада правима према фонду могу користити само уредни чланови, то су неуредни чланови де-факто отпали од осигурања. Тако је опште и обавезно осигурање свих адвоката претворено посредним путем у факултативно осигурање. Када се погледају статистички подаци о броју уредних чланова види се, да је наређење Закона о социјалном осигурању адвоката потпуно изиграно и да је промашен циљ, јер до општег социјалног осигурања није дошло. Ако се узме за пример Пензиони фонд београдске адвокатске коморе, цифре нам казују ово: на територији Београдске адвокатске коморе има 678 адв. од тога уредних чланова пензионог фонда „ 235 што износи само 34,66°| 0 целокупног броја адвоката. на територији Адвокатске коморе у Скопљу има 176 адв. од овога броја уредних чланова фонда „ 38 „ што претставља само 21,59% целокупног броја адвоката. на територији Адвокатске коморе у Подгорици има 36 адв. од кога броја уредних чланова пензионог фонда „ 4 ,, што чини цигло 11,11°| 0 . Слично је и код других комора. Морам признати да изузетак чини Љубљанска комора код које је проценат уредно осигураних чланова 100%Све ове чињенице резултирају у један закључак, да је досадашњим начином осигурања промашен циљ и осујећена законодавчева намера и наредба да се спроведе опште социјално осигурање адвоката. Ову констатацију не ублажује ни мало чињеница, да у осигурању не учествују у првом реду млађи адвокати, а затим сиромашни адвокати. Ове чињенице дају само доказ да, на жалост, код адвокатског реда недостаје свест о социјалној важности овога осигурања и о великом интересу појединих адвоката и њихових породица да буду социјално осигурани. Показује се још да имућнији адвокати немају осећања социјалне дужности према своме реду, те зато не доприносе своју уплату за социјално осигурање адвоката, баш и када не би било ни мало заблуде у њином уве-