Бранич
О РАЗУМЕВАЊУ § 264. ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
19
непокретности уопште не долази у обзир, пошто је она само код шТ ићена, кад нема других доказа на противној страни. ° НД МеђУ тим > ак0 п Р °Д ава ч п0 истеку уговореног рока у напретстављеном примеру, тужио купца — који на његову П Р мену не би хтео да му поврати земљиште, — Управна власт би имала и према §375.а) ст. каз. зак., а и према § 157. н. и. з., отичног купца да казни због самовласног заузећа земљишта без насиља, и да га и из истог избаци, штитећи на тај начин последње' стање поседа. Аналого томе прописан је поступак и у § 551. грађ. пар. поступка. И по овом зак. пропису суд има да штити последње стање поседа. Према томе, сва је разлика између § 375. а) ст. каз. зак. односно сада § 157. н. и. з., и § 551. грађ. пар. пост. који говоре о сметању поседа, у томе, што прва два прописа инкриминишу такву радњу — сметање поседа — односно самовлашће, док § 351. грађ. пар. пост. односно одредбе које говоре о сметању поседа §§ 548. — 554. г. п. п. — као одредбе грађ. правне природе не инкриминишу ту радњу већ наређују повраћај у пређашње стање — реституцију, и штићење тога стања.
Ђорђе Таневак , судија Среског суда за град Београд. .!> 4. ванпаршчног поступка Пропис § 264. ванпарничног поступка, као пропис тога закона, претставља једну новину за србијанско правно подручје и евентуална погрешна примена његова, могла се је у почетку још некако и правдати, али данас, када скоро залазимо у трећу годину његове примене, неправилно разумевање тога законског прописа у његовој битности, било би лишено сваког основа. Пишући ове ретке, циљ нам је, да допринесемо правилнијем тумачењу овог законског прописа, па следствено и кориговању досадашње праксе у неким судовима, и радоваћемо се, ако у томе будемо ма колико успели. Ово утолико пре, што је пропис § 264. в. п. једна врло важна институција у томе закону, како с обзиром на лица, која она узима у заштиту, тако и с обзиром на бројно стање случајева, који се под њим могу подвести. Ово нарочито важи за судове у већим центрима. Ми ћемо се овде задржати само на ставу II § 264. в. п., који говори о надлежности среског, као старатељског суда за одређивање издржавања малолетног детета, и то уколико његову примену буду тражили брачни другови, који су брак склопили пред властима Српске православне цркве, и који пред надлежним форумом Српске православне цркве траже развод истога. Али пре но што будемо прешли на разлагање текста пропи-